ДМИТРИЈ ДРОБЊИЦКИ: Западни глобални новоговор је непријатељски свим народима и суверенитетима

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

ШЕФ европске дипломатије Жозеп Борељ сматра да Запад мора доказати супериорност демократије над осталим системима. Ово би се могло схватити као покушај идеолошког спора, да бриселска бирократија, којој Борељ припада није доказ да се Европском унијом управља на недемократски начин – да у њој наднационалне бирократе много више одлучују од изабраних представника земаља чланица.

Антонио Гутереш, генерални секретар УН, друге глобалне структуре, нешто раније је прогласио бели супрематизам „транснационалном претњом“.

Шта стоји иза ове изјаве? И шта би Уједињене нације требале да ураде у том погледу?

Речи западних функционера о руском „агресивном понашању“ и кинеској „грабежљивој (предаторској) економској пракси“ мало су јасније. Ту је бар јасно ко им је крив, иако није јасно – зашто.

Разговор о климатским променама и угњетавању мањина потпуно је збуњујући. И прилично је изненађујуће што високи званичници Вашингтона са пуном озбиљношћу говоре о „нападима руских хакера“ на америчку демократију и „теоријама завере које изазивају насиље“.

Шта све ово значи? Како докучити шта глобални лидери имају на уму?

Ако се не зна контекст, све може изгледати као акутни облик шизофреније, кад пацијент губи контакт са стварношћу. Али, много је разумније претпоставити да се ради о посебном језику, коду у којем наизглед разумљиве речи значе нешто сасвим друго.

У СССР црно није називано белим, а округло меким. Пропаганда је била пропаганда, али када је Политбиро говорио о разоружању, то није значило да треба радити на наоружавању.

Данас често можете чути, укључујући америчке и европске политичаре и новинаре, да главни западни медији понављају најгоре примере понашања совјетске штампе 1970-их и 1980-их. Ово је само делимично тачно. Наше западне колеге су отишле много даље у погледу „кодирања стварности “. Наравно, они само следе инструкције.

Кодирани језик је готово увек знак тоталитарног пројекта – од малих секти до међународних политичких блокова.

„Специјални код“ је контролни алат и средство за манипулацију.

Он присиљава западњаке на послушност и ставља их у старту у губитнички положај.

Погледајмо неколико израза које врти глобална руководећа гарнитура.

       Демократија.

Ова реч се данас не користи за изборни поступак, ни да означи владавину већине, а ни за институције. Чак није ни параван за „хуманитарно бомбардовање“. Она је ознака за западни режим владавине. Акције незападних земаља и унутрашње америчке опозиције (на пример Трампових присталица) тај режим назива „изузетно опасним по демократију“. Понекад: са оптуживањем да представљају „егзистенцијалну претњу демократији“.

Имајте на уму да се у Сједињеним Државама – када се дигла халабука око „руских хакера“ и „агената ГРУ“ – то није на америчким друштвеним мрежама називало мешањем у унутрашње ствари. Генерално, такво мешање у природи не постоји за глобално руководство.

Можете се мешати само у унутрашње ствари суверених држава. А суверенитет је штетна ствар. Стога су у почетку говорили о „мешању у председничке изборе“. Касније је општеприхваћени постао термин „напад на демократију“.

И премда је прича са „руским хакерима“ измишљена од почетка до краја, значајно је да је „нападнутим“ проглашаван режимом управљања, а о „унутрашњим стварима“ Америке није било ни речи.

       Расизам.

Ово је скуп фобија, убеђења и дубоко укорењених архаичних ставова који се приписују противницима демократије уз тцрдњу да их чине неконтролисаним и неспремним за живот у демократији.

Расизам се понекад назива и ксенофобијом, сексизмом, хомофобијом итд. Правила језика то дозвољавају. Термин је релативно лако заживео на америчком тлу, али у другим земљама су се појавиле потешкоће с њим, због чега је генерални секретар УН морао да даје објашњења.

Системски расизам је расизам који је добио политичку димензију. Дакле, обично неслагање са поступцима либералних власти је обични расизам. А масовно гласање за Доналда Трампа је системски расизам.

Претпостављам да ће и свако неслагање са Бајденовом администрацијом на међународној сцени ускоро бити означавано као системски расизам.

       Теорије завере (ТК).

Овим термином се означавају чињенице, аргументи и материјални докази о прљавштинама глобалног руководства. Конкретно, сва сведочења под заклетвом о кршењима правила на председничким изборима 2020. године у Сједињеним Државама, све неподударности у бројкама, а и понекад ретроактивно мењана правила пребројавања гласова – све је то  типична теорија завере.

„Теорије завере“ често иду у истом пакету са руским кампањама дезинформација (РКД).

То су и видео снимци који приказују масовно пуњење гласачких листића на бирачким местима у бројним америчким државама – и то је РКД.

У Европе, то је указивање на недостатак спремности власти да одговоре на пандемију коронавируса.

Свако позитивно извештавање о жутим прслуцима и демонстрацијама опозиционих десничарских партија – део је РКД.

А када још RT о томе извештава – то је напад на демократију.

Global Climate Change (ГЦЦ) је реторички апарат дизајниран да глобалном руководству обезбеди управљање међународном поделом рада и технолошким развојем. Није случајно што је бајденовска администрација именовала најискуснијег дипломату и личног Бајденовог пријатеља Џона Керија за специјалног изасланика Беле куће за климатске промене.