„САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ“ СА МИЛАНОМ РУЖИЋЕМ: Латиница је печат који доказује да смо још један у низу плагијата великог света и пратиоци туђе идеологије

Шта данас највише угрожава ћирилицу?

Ћирилицу данас највише угрожава некоришћење. Међутим, оно што је још опасније и што затирање ћирилице додатно приводи крају јесте устаљена предрасуда да на ћирилици инсистирају само они људи које јавност обележава као националисте у лошем контексту. Кажем у лошем, јер је националиста (барем по речнику) синоним за патриоту, а јавност у Србији га користи као антоним. Дакле, јавност је постала опседнута одређујући као негативно, чак опасно, опредељење оног човека који жели да пише ћирилицом, који иде у цркву или воли своју земљу. То чине аутошовинисти занети глобалистичким идејама, не схватајући да свет без граница није ништа осим илузије, осим у случају короне. Глобализација се труди да избрише све особености и свет утопи у обожавање интернета и енглеског језика као на интернету најзаступљенијег, и све подведе под једну групу ради лакше манипулације. Жудећи да јуре за трендом, тачније да би били оно што нису, аутошовинисти су спремни да продају своје корење за један, већ осушени, лист неке друге биљке која никада неће моћи да опстане свуда, јер свака биљка тражи своје поднебље. Дакле, ћирилицу угрожавамо ми сами. То нам није наметнуто, већ је само наметнута идеја, па ми самоубиством покушавамо да остваримо те туђе идеје.

Шта је први корак у борби за очување ћирилице?

Први и сваки следећи корак јесте коришћење нашег прелепог писма. Да бисмо навели људе да га користе, требало би им приближити историју ћирилице како би осетили ту вековну везу са писмом и схватили да њеним некоришћењем не убијају само писмо, већ традицију и народ старе толике векове. То нико пристојан не би себи смео да дозволи. У духу тога што је данас све маркетинг и тренд, можда би требало ћирилицу представити оним што она јесте, а то је нешто што је заиста лепо, корисно, ретко и узвишено.
Када би неколико познатих личности рекло како је ћирилица нешто лепо и пожељно за видети, млади би похрлили да је користе. Дакле, ми не смемо да идемо корак по корак, већ одједном да се дамо у трк за ћирилицом, јер већ каснимо за њом, а ако нам побегне, никада је нећемо стићи, па ћемо тако каснити и за собом.

Слажете ли се са тврдњом да је српски језик у својој пуноћи српски тек када се исписује ћирилицом?

Наравно. Сваки језик има своје писмо, а то што је наш језик могуће писати уз помоћ два писма јесте, као кажу, богатство. Међутим, стално чујемо, када ову тврдњу наводе, да је наш језик велики јер може да се пише и латиницом. Нисам чуо да неко каже да је велики јер се пише и ћирилицом. Па нека ја будем један од првих, или ретких, и рећи ћу да је ћирилица богатство, а латиница само једна од небројених предности српског језика. Српског без ћирилице нема, као што ни кинеског знаковног писма нема без знакова, иако се оно може писати латиницом. Ћирилица је оно што нас чини оригиналним и својим, а латиница је печат који доказује да смо још један у низу плагијата великог света и пратиоци туђе идеологије.