Српски сликар Урош Предић /1857-1953/, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и умјетности, умро је на данашњи дан 1953. године.
Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донијела су му мјесто асистента на бечкој Академији.
Више од пола вијека је стварао у родном Орловату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. вијека.
Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције – „Весела браћа“, „Босански бегунци“, „Косовка девојка“, „Сироче на мајчином гробу“.
Предић је, уз Пају Јовановића и Ђорђа Крстића, био најзначајнији српски сликар реализма.
Предић је највише остао упамћен по својим раним радовима, у којима је приказао стваран живот обичних људи. Касније је дао велики допринос у црквеном сликарству и портретима.
Предићев опус обухвата 1.658 радова.