Био је сарадник на сценарију за антологијске филмове Луиса Буњуела „Лепотица дана“ и „Дискретни шарм буржоазије“.

„Сценаристи су често заборављени. Они су попут сенки које пролазе кроз историју филма. Њихова се имена ретко појављују у критикама. Ипак, они су филмски ствараоци“, рекао је Каријер на уручењу награде филмске академије.

Са Милошем Форманом написао „Гојине утваре“

Први роман „Гуштер“ Жан-Клод Каријер објавио је 1957. године, а потом и књиге „Савез“, „Антологија хумора“, „Речник открића“ и друге. У сарадњи с Тензином Ђијатсом, четрнаестим Далај-ламом, написао је дело „Снага будизма“, а са Милошем Форманом књигу „Гојине утваре“.

Учествовао је у реализацији у више од 150 филмских остварења, представа, телевизијских филмова и других адаптација. Његов први сценарио датира из 1961. године, а последњи чак 2018. године са биографијом Ван Гога „На вратима вечности“ са Вилијамом Дефоом у главној улози.

„У 21. години схватио сам да сам се родио у време које диктира нови облик писања, а то су филм, радио, телевизија и стрипови. Сваки нови медијум захтева другачији стил писања и ја сам одлучио да се њима бавим“, рекао је својевремено Каријер.

О сарадњи са највећим уметницима свога времена – Форманом, Годаром, Ханекеом, Бруком… Каријер је говорио ко о живом и никад непрекинутом контакту:

„Када радим, чујем њихове гласове у глави. Свако од њих нечему ме је научио, они су присутни, и данас, овде, у сваком тренутку“, подсетио је присутне на додели награде.

Рећи „не“ Буњуелу

Са Буњуелом је почео да сарађује 1963. године на сценарију за филм „Дневник једне собарице“, а касније и на култним остварењима „Лепотица дана“, „Дискретни шарм буржоазије“.

„Буњуелу је био потребан прави партнер, неко ко ће га изазвати, а не само ко записује његове идеје. Тешко је био рећи ’не’ уметнику као што је Буњуел, нарочито за мене који сам био тек на почетку каријере. А то му је заправо било потребно. Тако сам, мало по мало, задобио статус Буњуеловог партнера у стварању. После првог филма, тражио је да поново ради са мном, што ми је било највеће прознање“, казао је Каријер за „Веб сторис“.

Знали како да разговарају са публиком

Значајну сарадњу остварио је са чешким режисером Милошем Форманом на филму „Свлачење“ који је освојио Гранд При на Канском фестивалу, „Валмонт“ са Колином Фиртом и Анетом Бенинг у главним улогама и коначно са филмом „Гојине утваре“ из 2006. године.

Међу његовим значајним остварењима налазе се и „Сваки човек за себе“ у режији Жан-Лик Годара, „Дантон“ Анжеја Вајде, „Тимон Атинајнин“ и „Бура“ Питера Брука.

Каријер је овенчан наградом „Оскара“ за краткометражни филм „Срећна годишњица“, а 1983. и наградом „Цезар“ за оригинални сценарио за филм „Повратак Мартина Гера“. Добитник је награде филмске академије за животно достигнуће, награде америчког еснафа сценариста за достигнуће у писању сценарија.

У једном од својих последњих интервјуа рекао је:

„Радите да бисте направили филм који ће се вашој публици допасти. Моји сарадници и ја научили смо како да разговарамо са публиком. Данас, људи мисле само на успех. Ако радите само да бисте поставили себи статуу, она ће пући“.