ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић и премијер Косова* Авдулах Хоти оцијенили су на панелу Београдског безбједносног форума да постизање компромисног рјешења косовског питања нема алтернативу, али су изнијели познате супротне ставове о његовој евентуалној садржини.
На панелу „Београд-Приштина: нема решења без поверења“, Вучић је рекао да је обема странама потребан компромис „јер нема алтернативе“, али да он не може да подразумијева да Србија призна Косово* и да не добије ништа заузврат.
„Албанци кажу да су спремни за компромис, и за њих то значи да Србија треба да призна Косово*. Али, то не иде тако, ствари су много компликованије од тога“, казао је Вучић.
Вучић је рекао да Хоти стално говори о Србији и Косову* као о две државе, и о томе да дијалог треба да води узајамном признању, а да Београд не дијели тај став.
„Узајамно признање није компромис, ми смо признати у целом свету, нама треба заштита српске заједнице на Косову. Пре 7,5 година потписан је Бриселски споразум, Албанци су имали само једну обавезу, да формирају Заједницу српских општина и ЕУ је гарантовала да ће то бити испуњено. Албанци сада кажу да неће да испуне“, рекао је Вучић.
Он је оцијенио да Срби и косовски Албанци не гледају једни на друге само као политичке противнике него као „националне противнике против којих се треба борити“.
„То обе стране треба да мењају јер тај наратив не помаже“, рекао је Вучић.
Додао је да је Србија увек спремна за дијалог, ако ће се разговарати „о суштини и стратешким питањима“.
Хоти је рекао да је Косово* посвећено потпуној нормализацији односа са Србијом и повећању сарадње на свим пољима.
„Дијалог под окриљем ЕУ је кључни механизам за пуну нормализацију односа наше двије земље. Наравно, договор из Вашингтона је велики историјски корак ка споразуму о нормализацији. Косово је спремно за коначни споразум“, казао је Хоти.
Он је навео да је важно „да се види реалност“ и оцијенио да ће „обе земље победити ако живе у миру, ако грађани могу да путују слободно“.
Хоти је рекао да постоји „јасна подршка“ грађана Косова за процес приступања ЕУ и да се ради на изградњи консензуса око процеса дијалога са Србијом.
„За нас је врло јасно да приступање ЕУ и НАТО нема алтернативе, постоји један пут, ми ћемо чекати колико треба и радити напорно да испунимо захтеве“, рекао је Хоти.
Вучић је навео да је став Београда да прво треба спровести све што је потписано, почевши од Бриселског споразума из априла 2013. године, а да онда „постепено треба мењати општу атмосферу“.
„Што се тиче наших друштава, мислим да смо далеко од помирења, јер постоје питања која неће бити лако решена, али морамо да нађемо начине да се приближимо једни другима“, додао је предсједник Србије.
Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је да је процес дијалога „екстремно важан и екстремно тежак“, и да захтјева компромис који „не смије бити побједа за једну страну, а пораз за другу“.
Навео је да дијалог мора бити изнад дневне политике и да треба да донесе „одржив мир, просперитет, бољи живот и европску будућност“.
Оцијенио је да „без мира нема рјешења било ког проблема“ и да „рјешења нема без повјерења“.
„Иако не можемо да промијенимо прошлост, можемо да учимо из ње. Прошлошћу се морају бавити стручњаци, правници и историчари, а не политичари, они треба да се баве данашњицом и бољом будућношћу“, казао је Лајчак.
Он је рекао да је недавна историја утицала на све земље Балкана, али да регион има више заједничког „него што се мисли“, укључујући заједничку европску будућност.
„Сваки лидер у региону мора стално да поставља себи питање да ли ће одлука коју ће донијети приближити његову земљу Унији или обрнуто. Не видим да политичари у региону довољно често постављају то питање. Да то чине, били би ближе ЕУ“, навео је Лајчак.
Додао је да у дијалогу Београда и Приштине постоје три циља, међу којима су нормализација односа двије стране, учвршћивање европских норми и вриједности и допринос регионалној стабилности.
Лајчак је оцијенио да Вучић и Хоти чине „значајне кораке напријед“.
„Ви сте дио историје и историја ће то препознати“, рекао је специјални представник ЕУ.
Он је казао и да „није тајна“ да је идеја европских интеграција изгубила на снази у неким земљама региона, да чланице Уније треба убиједити да је проширење потребно, али да доказе за то „морају дати земље које су у процесу приступања“.
Замјеник помоћника предсједника Савјета за националну безбједност САД Рајан Тали рекао је да је амерички предсједник Доналд Трамп „ријешио да се фокусира на економску нормализацију“ послије 20 година ограниченог напретка у односима Србије и Косова.
„Потребно је изградити повјерење између двије стране. Недостатак слободног протока робе и лоша инфраструктура негативно су утицали на односе. Оба лидера су показала велику храброст и посвећеност обавезама“, казао је Тали.
Он је навео да ће САД „радо наставити да подржавају“ Београд и Приштину и да ће остати ангажоване у региону.
„САД су ту и остаће ту“, рекао је Тали и додао да је састанак Вучића и Хотија у Бијелој кући, када је постигнут договор о нормализацији економских односа, био „темељ на основу којег ће САД и ЕУ моћи да сарађују и да приближе два партнера“.
Тали је рекао и да је у региону и даље посебна америчка делегација која се бави енергетским питањима, односно диверзификацијом извора енергије, на коју су се Србија и Косово обавезали вашингтонским договором.