Повод

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника после сукоба на путу између Крагујева и Горњег Милановца. Издата је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за рањеног 50.

Неселективно стрељање

Масакр је извршен 19., 20. и 21. октобра. Стрељања су прво почела у селима која су Немци звали „легла бандита“. После тога је донета одлука да се убиства наставе и у Крагујевцу. Хапшења и рације су вршена неселективно и становништво је на стрељања извођено у групама.

Хиљаде стрељаних

Постоје различити подаци о броју убијених у злочину. Кустос Станиша Бркић је у књизи „Име и број“ из 2007. објавио имена и личне податке 2.796 жртви стрељања у Крагујевцу.

Стрељање ђака

Немци су упали у Гимназију и остале школе, одакле су у току наставе извели професоре и ђаке. Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости.

Спомен-парк Крагујевачки октобар

Простор на коме је извршено стрељање 1953. претворен је у меморијални парк. На улазу је подингут монументални музеј „21. октобар“. До сада је споменицима уметнички обликовано 10 хумки, а међу њима је и „Споменик стрељаним ђацима и професорима“, који је постао симбол крагујевачке трагедије.

Суђења

Командант Франц Беме суочио се са оптужницом за злочин у Крагујевцу. Након што је заробљен у Норвешкој, изведен је на суд у склопу Накнадних нирнбершких суђења. Извршио је самоубиство. Командант 724. пука 704. пешадијске дивизије, генерал Адалберт Лончар је 1947. осуђен на смрт пред Војним судом у Београду.