Завод за заштиту споменика културе града Београда приредио је, поводом 60 година од свог оснивања и 800 година аутокефалности Српске православне цркве, изложбу „Молитвена изворишта – српска православна црквена архитектура на територији Београда – очуваност и трајање“. На њој је приказано више од 70 цркава са свих 17 београдских општина, које се налазе и у оквиру епархија Београдско-карловачке, Сремске, Шумадијске и Ваљевске.

Цркве су споменици и духовна жаришта

„То јесу споменици, али то су и духовна жаришта нашег народа, одакле нам је долазила велика и узвишена етика нашег живота. Црква је код нас имала велику и значајну улогу на свим пољима, како на историјском и културном, тако и на духовном плану. Свети Сава је поставио темеље државе и цркве и благодарећи том темељу преживели смо 500 година под Турцима“, рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да се нада да ће ускоро бити освећен и Храм Светог Саве на Врачару.

„Храм Светог Саве се подиже више од 100 година и надам се да ћемо ускоро бити сведоци његовог освећења. Планирали смо да то буде крајем октобра, али мало је изгледа да ће бити могућности да се то учини ове године. Још нисмо одустали, али по својој прилици то ће бити идуће године“, казао је патријарх.

Богатство сакралног наслеђа – 93 цркве у Београду

На територији српске престонице налазе се 93 српске цркве у надлежности Завода за заштиту споменика културе Београда и Српске православне цркве, од којих су 48 утврђене за споменике културе, пет се налази у оквиру просторних целина, а 40 цркава ужива статус претходне заштите.

Ауторке изложбе, историчарке уметности Ирена Сретеновић и Хајна Туцић, и сниматељ слике Снежана Неговановић, настојале су да дају јасан приказ богатства наслеђа сакралне културе нашег града, од 14. века до данас, и да укажу на њихову стилску разноврсност.

„Могу се видети сви стилови, од византијског до необарокног, националног стила и академизма. Посебну вредност чине сеоске цркве – брвнаре и цркве из 19. века чије су иконостасе радили најеминентнији уметници тога периода“, рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Београда.

Путовање – од Милоша Обреновића до међуратног периода

Цркве су представљене фотографијама, као и основним историјским, архитектонско-уметничким и техничким подацима.

„Црква Светог великомученика Димитрија у селу Лесковцу очувала је скоро потпуно аутентичан изглед из 19. века. У порти се налази чак и камена часна трпеза и део амвона, што су трагови још старије цркве из 17. века. Поред оригиналног подног застора, зидног сликарства и ретких сцена које се налазе у олтарском простору, иконостаса из времена градње цркве, постоји и једна велика гробница локалног светитеља за кога се веровало да има исцелитељске моћи и капела са северне стране. То је целина која вас врати кроз време“, рекла је за Спутњик историчарка уметности Хајна Туцић.

Она је скренула пажњу и на један од ретко очуваних мермерних иконостаса у Цркви Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, као и на олтарску преграду у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Великој Моштаници, у коју су инкорпориране старе иконе изузетне вредности.

„У Белом Потоку се налази оригинални крст, који је био први белег Споменику незнаном јунаку на Авали, пре садашњег на врху Авале. На баричком иконостасу су делом иконе из старе Топчидерске цркве, а делом из обреновачке старе цркве, такозване Палешке цркве. Имамо изузетно сликарство Стеве Тодоровића у Цркви Светог Николе на Новом гробљу, а интересантно је да је олтарска преграда у Дворској капели на Дедињу набављена директно из Цариграда. Краљевска породица је набавила антикварно дело, изузетан дуборез“, рекла је Хајна Туцић.

Изложба сведочи о великом богатству и разноликости стилова у архитектури и изради иконостаса.

„Постоји неколико типова архитектуре које смо овом приликом приказале. Од најстаријих из периода кнеза Милоша Обреновића, преко цркава с краја 19. века, код којих видимо византијски утицај, захваљујући архитектама школованим у Бечу. У првој половини 20. века имамо српско-византијске цркве, а неке имају и елементе модерних струјања из међуратног периода. Имамо и елементе романтизма. Приказале смо то преплитање стилова које одликује грађевине“, објаснила је Хајна Туцић.

Потреба човека за вечним молитвеним уточиштем

Коауторка изложбе Ирена Сретеновић је захвалила „свим познатим и непознатим неимарима, иконописцима, дрворезбарима, позлатарима, живописцима из прошлости који су створили непресушну лепоту данас пред нама“.

„Након теренског обиласка 93 цркве и личног малог ходочашћа, констатовали смо ванредно добру очуваност ових грађевина у свом изворном архитектонском стању што је последица вековне непроменљиве константе – потребе човека за вечним молитвеним уточиштем. Разнолика типологија и стилска концепција цркава тесно је у вези са историјским и политичким околностима самим тим и културно-уметничким утицајима којима је Србија кроз векове била изложена“, рекла је Ирена Сретеновић и додала да очуваност и трајање српске културне баштине подразумевају заједничко ангажовање појединаца, свештенства, монаштва и служби заштите како би „цркве – импозантне и велелепне грађевине – остале интегрално сачуване за будуће нараштаје“.

Чувамо историју за будућност

Заменик градоначелника Београда Горан Весић је подсетио да је од „наше најстарије очуване цркве – Светих апостола Петра и Павла у Расу до Храма Светог Саве, који се завршава ових месеци, прошло више од 12 векова“.

„За тих 12 векова било је успона и падова у нашој земљи, имали смо домаће и окупационе власти, али по црквама и како су оне грађене можемо да видимо како се развијало наше друштво. Мало Београђанки и Београђана зна колико цркава имамо, као и колико је у њима мошти светаца и наших владара. На осам векова аутокефалности цркве многи народи би нам позавидели“, рекао је Весић.

Он је, такође, најавио да ће у порти Вазнесењеске цркве бити подигнута капела која ће сведочити о страдању невиних људи на том месту 1941. године.