Исказ Милоша Ковића на суђењу: Ово је борба за нашу историју

Ковић рекао да тужиоци Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“

Синоћ је пред Првим основним судом одржано саслушање историчара Милоша Ковића, по тужби за „повреду части и угледа“, коју су против њега поднели Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић.

Ковић је рекао да се тужба заснива на измишљеним исказима, на реченицама које никада није ни написао, нити изговорио. Истакао је да је необично да су тужиоци, као историчари, стали иза таквог документа, као и да се поставља питање може ли се веровати њиховим исказима о догађајима старим више векова, када овако сведоче о недавној прошлости. Нагласио је да су његове речи, тамо где су у тужби заиста наведене, у потпуности истргнуте из њиховог академског и политичког контекста. Ковић је рекао да он има право да критикује ставове и дела тужилаца, али да се никада није дотицао њихових личности. Рекао је да је ово покушај тужилаца да га ућуткају, да пониште његово уставно право на слободу мисли и изражавања и да је његово право и дужност, као професора Универзитета, да у јавности слободно заступа своје ставове.

Ковић је рекао да тужиоци заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“ када јавно тврде да су Срби „биолошки отпад“, да ће да „загаде Европску унију“, да су заслужили Јасеновац и „Олују“ (Самарџић), да је 1914, 1941, 1991 требало да клекну пред Немачком (Љушић), да је атентатор на Павелића „ насилник и убица“ (Стојановићева). Он је истакао да је његов позив, његова стручна и морална дужност, да се упорно и доследно супротставља таквим ставовима. По његовом мишљењу, његова дужност је и да се супротставља прогону над својим колегама, „неподобним“ историчарима са Филозофског факултета, којим се нашем Универзитету и друштву жели наметнути колонијална, лажна слика наше прошлости. Због тога је и сам подвргнут судском прогону, јер тужиоци су, у намери да га ућуткају и униште његов живот и каријеру, против њега поднели укупно осам кривичних и парничних тужби, готово идентичног текста, преко исте адвокатске канцеларије, којима од њега траже преко четири милиона динара одштете.

Ковић је закључио да је на овом суђењу реч о борби за историју, која ће бити или средство западне политичке и моралне колонизације над српским народом, или научна дисциплина која ће трагати за истином, онако како су нас учили наши преци и учитељи, „ни по бабу ни по стричевима, но по правди Бога истинога“.

(Стање ствари)