ЧУВЕНИ ИТАЛИЈАНСКИ ЛЕКАР: Вирус је ту, притајен, али, није више у стању да изазове тешку слику болести

ФОТО: intermagazin.rs

Примаријус Алберто Зангрило, који ради у болници Сан Рафаеле у Милану, каже да је коронавирус и даље присутан, притајен, али да више не може да изазове тешку слику болести. Истиче да не значи да свака зараза значи и обољевање од ковида-19, те додаје да са коронавирусом морамо наставити да живимо.

Алберто Зангрило одржао је конференцију за стране медије на којој је говорио о коронавирусу, вакцини, италијанском одговору на пандемију.

Дописница РТС-а поставила му је питање о потенцијалној вакцини, као и о изјави председника Венета Луке Заје, који је рекао да је српски вирус агресивнији од италијанског. Зангрило сматра да Заја не би тако нешто рекао „безвезе“, већ да га је информисао неко компетентан.

Kако бисте Ви, који сте се свакодневно борили са вирусом у јеку епидемије, описали ковид?

Сарс-ков-2 је екстремно заразан вирус са којим морамо да научимо да живимо. Смртност од овог вируса је десет пута већа од оне код вируса грипа али је много мања од оног код вируса Сарс-1 који је и много мање заразан. Ово је подмукао вирус који још увек мало познајемо, знамо неке његове генералне каратеристике али то је свега 50 одсто од онога што би требало да знамо да можемо да кажемо да смо мирни.

Шта мислите о одлуци владе да продужи санитарно ванредно стање до краја године?

Ја мислим, и увек сам тврдио да су Италијани народ који заиста поштује правила. Ми смо се одлично снашли у овој епидемији и одговорили на најбољи могући начин. Били смо прва земља са локдауном проглашеним 8. марта, прва европска земља која је била црвена зона. Били смо два месеца затворени, то се заиста исплатило, то је био јако важан моменат. Италија је кула цивилизације и наш циљ је добро свих и мислим да није у реду прогласити ванредно стање до краја године, то је јако дуг период и то заиста не одговара здравственим резултатима, нема никаквог смисла. Мислим да би требало да саветујемо људе и да рачунамо на њихов здрав разум, поштовање према другима и себи, дистанца, хигијена, дакле све оно што се показало битним за смањење вируленције. Kвантитативно је вирус скоро нестао.

Шта мислите о вакцинама на којима раде многе земље, да ли можда можемо ускоро очекивати неку сигурну вакцину, и да ли нас то може заштити?

Вакцина је фундаментална када се ради о оваквим инфекцијама и то показује и грип кога имамо сваке године и вакцина је битна код осетљиве популације становништва. Верујем да карактеристике овог Сарс-ков-2 који нам мало бежи да се тако изразим, чине то да ће време тражења вакцине бити мало дуже, зато сам једном приликом и рекао да се надам да ће вирус нестати пре него се нађе вакцина. Морам да подвучем да имамо све више доказа да овај вирус показује неке посебне особине, имамо много случајева људи који су оздравили па онда опет били позитивни, имунски одговори нам показују да нам овај вирус још није јасан.

Шта мислите како је настао вирус? Прича се да га је било још у децембру.

То је тешко питање, ови коронавируси имају генезу која постоји од праисторије. Kоронавирус су постојали и пре неколико стотина година и прешли су са животиња на човека са мутацијом и штетом која са тим долази. Још увек се дискутује о томе одакле долази овај вирус Kовид, постоје неки докази који још увек нису подржани од стране науке тако да још не знамо да ли је вирус био ту можда још пре Kине или пре Италије. Ми смо имали виралне упале плућа још у новембру које су се лечиле код куће али ми не знамо да ли је то био ковид. Време ће нам то показати. Сретаћемо се ми још у будућности са разним вирозама.

Ја и многе моје колеге тврдимо да је однедавно вирус ослабио тј. да смо успели да га сузбијемо, он јесте ту али он више не производи болест. Ми смо били јако брзи као прва западна земља у налажењу ефикасног одговора у организацији и у терапеутском одговору, мислим да морамо бити брзи и у томе да напокон отворимо Италију не би ли вратили друштвени живот, економију и сл. Ризикујемо да изгубимо све оно што смо имали пре Kовида и онда нећемо моћи то да вратимо. Њујорк тајмс пише да је у Америци 5,4 милиона људи изгубило право на осигурање тј. право на лечење а ми знамо како то код њих функционише. А изгубили су га јер су изгубили посао. Тај ризик постоји свуда ако економија не крене, осиромашићемо, бићемо глобално хронично сиромашни и гладни и земља ће умрети као и друге земље које неће знати како да стратешки реагују што се економије тиче. Дакле морамо да се покренемо поштујући здравствена правила, храбра, модерна и која доносе перспективу.

Из ког разлога Ваша теорија о томе да вируса више нема треба да буде она у коју ће људи веровати а не неке друге?

Ма, нико не може себи да дозволи да било шта теоретише већ да се базира на епидемиолошким подацима и статистици. Ја и још десет колега који имају плуриспецијализације смо направили документ који се базира на посматрању и истраживању свих ових месеци и не причам у своје име већ на основу свега што су доживеле моје колеге, на хиљаде медицинског особља који су били у овој кризи, живели су у болници без да су ишли кући, ризикујући заразу и смрт.

Kада смо након месец и по дана клиничких опсервација приметили да нема више пацијената који долазе са типичном сарс сликом: кашаљ, температура, слабост, респираторна инсуфицијенција сложили смо се да вирус више није у стању да произведе ону ужасну болест и ето како је настао Документ 10 лекара.

Потребно је пренети тачне информације клиничког посматрања, елаборација података, затим потврде које долазе из лабораторије, статистичке анализе и на крају публикација у међународним часописима. Дакле теорије, импресије, страхови, психолошки терор нису коректне поруке, морамо бити одговорни, имати поштовања, обазриви али информисани и у потрази за истином.

Здравствени систем у Ломбардији је спремно реаговао али је направио и пуно грешака не зато што смо тако хтели већ зато што смо имали огроман прилив врло болесних људи тако да су болнице биле пренатрпане и приватни и државни сектор су радили заједно. Чињеница да је преминуло толико људи зависи и од тога да нам је становништво старо, наиме становници Милана, Бергама, Бреше су стари уколико гледамо популацију других земаља. То је проблем са демографске тачке гледишта, слабо се рађају деца а наш здравствени систем је такав да је средњи животни век јако висок.

У будућности морамо да направимо здравствени систем који ће имати линк између болнице и територије, баланс. Треба да постоји филтер пре него што ће пацијент стићи у болницу да би ми могли добро да радимо. Старе особе и оне које имају неколико обољења су особе које су ризична група.

Зашто постоји онда та полемика између вас колега?

Ја радим за једну врло велику болницу која има углед на међународном нивоу, Сан Рафаеле који цитирају као на пример Харвард или Станфорд, ту раде лекари различитих специјалности и овде се раде научна истраживања. Ја радим на одељењу интензивне неге и разговарам са колегама из целог света, моје колеге знају о чему причају, ја знам о чему причам и никада нисам рекао да вируса нема већ да са њим морамо да научимо да живимо, нисам рекао да се модификовао већ да више нема ту снагу да направи ту тешку болест више, морталитет везан за ковид је скоро на нули већ неко време, познајем ту кривуљу. Од двадесетог априла смртност од ковида се вратила на смртност од пре пет година, нема вишка смрти због ковида. Вирус је ту, потенцијално је леталан али није, понављам, у стању да изазове тешку слику болести.

Kада прочитам да имамо 13 нових случајева ковида зовем регион и питам о чему се ради и они ми кажу да су то болесни од инфаркта, рака, можданог удара и сл. плус ковид и напишу да је разлог смрти ковид, то није истина јер та особа није умрла због ковида већ са њим. Морамо јасно и тачно да причамо. Двеста случајева заразе није 200 случајева болести. Сви пацијенти који су позитивни имају врло ниску вирлану карику и то су само случајеви који нам показују да је ово реп епидемије и само још једна потврда да вирус сада више не може да произведе болест.

Постоје случајеви заразе која долази са Балкана и то морамо да пратимо и да будемо пажљиви да не би увезли вирус и те ситуације које још увек нису јасне што се клиничке и виролошке слике тиче. Нико не умире од ковида у Италији већ месецима. То су колатералне смрти, људи умиру због других болести које смо запустили.

Данас имамо људе који имају канцер али са тим само данас можемо да се бавимо а сада је у највећем броју случајева касно. Постоје патологије од којих не можемо побећи на пример кардиоваскуларне, инфаркти… ту се мора одмах реаговати а то се није дешавало у току епидемије. Тако је дошло до раста смртности и то није коректно.

Умирале су старије особе, оне које су већ имале пуно патологија, људи који су већ дуго време на терапијама, исти ти људи су умирали у САД, бар 50 одсто пацијената су хронични пацијенти који су били у болници из других разлога. Тридесетпет хиљада људи, нису сви умрли од ковида али то не умањује тежину онога што смо доживели у Италији.

Да ли ће и Италија доживети други талас као САД?

Не могу да причам о могућностима већ морамо реално да посматрамо клиничке слике. Причам са мојим пријатељима у Аризони, Флориди где су после локдауна постојале забаве, разна дешавања, тамо је пуно мултиетничке популације која се дружи на другачији начин и то је оно што се сада дешава. То није везано за смртност која се смањила у односу на прву фазу, ова два таласа не могу ни да се пореде. Али потребно је да ми будемо пажљиви јер је вирус ту негде, притајен.

Дакле нико не може да предвиди следећи талас, једна отворена западна земља, у коју улазе странци, која увози и извози мора да предвиди здравствени план који ће бити финансиран на светском нивоу не би ли сви били сигурни. Постоји много других болести које смо потпуно запоставили а ми не можемо да држимо празне болнице чекајући да дођу болесници од ковида. Морамо да наставимо да живимо и радимо.

Шта мислите о изјави председника Венета Заје да је српски вирус агресивнији од италијанског?

Познајући га, верујем да не прича безвезе, ако је себи дозволио да тако нешто каже значи да му је неко компетентан дао информацију. И овде се заустављам јер не знам више о томе. Оно што знам јесте да је једна особа отишла у Србију и манифестовала је средње тешке симптоме по повратку и то је звоно за аларм, те је регион Венето реаговао на ризик.

Мислим да би новинари требало да престану да пишу сензационалистичке наслове али разумем да су они примамљиви. Знам да већ постоје компаније које су настале не би ли биле спремне да купе вакцину када се појави, тешко је наћи добру вакцину али ја се надам да ће вирус отићи сам, пре тога.

intermagazin.rs
?>