БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ: РТС и наговештај краја једне ере

За сваког ко се колеба у погледу разумевања духа и карактера јулских протеста, снагом личне истине прозвучале су речи случајно одабраног учесника овог збивања, које су се могле чути и видети у Дневнику РТС-а од 8. јула у 22.20:

„Српски народ изашао је на улице јер не може да трпи понижење у које га је довела ова власт. Изашао сам као грађанин, јер ово друштво је протерало своје најбоље синове. Ми тргујемо Косовом, а најбољи српски народ нам ради по свету. Шта је ова земља урадила осим што увози Азијате? Народ више не може да трпи, а кад се народ излије, он је као река“.

Овај још увек непотписани грађанин сажео је поруку од историјске важности која делује као vox populi тихе, али убедљиве већине грађана Србије. Ствари су се, од избора, радикално промениле. После различитих, углавном дубиозних процена о идеолошкој фели организатора јулских догађаја (као и нагађања о мешању „страног фактора“, о чему очекујемо скоре резултате наших надлежних служби), сви се питају како је Бујошевићева ТВ Бастиља, која је прва два дана углавном ћутала о протестима, могла да пусти ову бомбу? Да ли су у питању превид, збуњеност или небудност дежурног уредника усред јулског „ноћног кошмара“ (Ратко Божовић)? Или се ради о нечем другом, много озбиљнијем, што можда наговештава заокрет на курсу строге „политичке коректности“, којим је до сада пловио овај брод?

То је занимљиво питање с обзиром на следећу чињеницу: после прва два дана потпуног ћутања, Јавни сервис је почео да чешће извештава о току демонстрација и даје реч разним учесницима који више не делују унисоно и враћају наду у много хваљену, а давно затурену новинарску професионалност, са којом навелико парадира конкурентска ТВ мрежа, која од почетка настоји да диригује протестима и идеолошки их усмерава. Да ли се у Таковској догађа нешто што слути давно очекивану промену: сумрак Бујошевићеве ере потпуне оданости овдашњој (и страној) дубокој држави и крај жуте телевизије, која је то постала доласком дотичног на њен врх?

У целом метежу није нам, уочи протеста, промакла вест да је Управни одбор РТС-а отворио коверте приспеле на конкурс за генералног директора Јавног сервиса и одмах потом званично утврдио листу кандидата за ово радно место. Међу њима се не налази Драган Бујошевић. Управни одбор Јавног сервиса је ово објаснио чињеницом да актуелни директор није потписао своју пријаву (Вечерње новости, 6. јул). Ђаво се налази у детаљима, каже једна пословица, али је одлука колико необична, толико и неопозива. Дакле, Бујошевић неће бити узет у обзир.

Одлука је необична зато што већ и врапци на грани знају да је „генерални“ још 15. јануара прошле године напунио 65 година и по сили закона мора у пензију, „а кад га компјутер ПИО ‘избаци’ као пензионера, не може му помоћи ни Управни одбор ни боготац“, писао је тада Курир. „Може, може“ – одговорио је на то оптимиста. Бујошевић је истом том УО закукао да га не терају у пензију до августа 2020, „када му истиче петогодишњи мандат“ и оптимисти су то уважили. Долази и тај август, а он седи на истом месту и тражи нови мандат. У међувремену се и додатно компромитовао.

Председник Управног одбора Јавног сервиса др Владимир Вулетић „одбио је да потпише пословни извештај за претходну годину због низа нејасноћа и сумњивих финансијских трансакција, а поред тога затражио је и хитну интервенцију државног финансијског ревизора, као и ревизију целокупног пословања менаџмента. Бујошевић је након овога послао писмо члановима УО у којем се жали на Вулетићеве поступке, оптужујући га за опструкцију и нестручност, као и да ‘преседник УО, уместо бављења пословима у делокругу рада УО, жели да се бави пословођењем’“ (Курир, 8. јануара).

Не да се дубока држава,  када се узме у обзир још једна ђаволска ситница коју наводи правна служба Јавног сервиса – да „УО има рок од 45 дана да одлучи о новом директору, а ако нико од кандидата не буде изабран, конкурс се поново расписује“. Нови конкурс, поново законски и подзаконски рокови, дакле најмање још годину дана и пензионер Бујошевић остаје несмењиви ве-де „до избора новог директора“, како код нас углавном и бива када су у питању стратешке позиције које зависе од високе политичке алхемије.

Зато је важан сваки знак да је игра у току или да је можда већ завршена, јер је питање генералног директора Јавног сервиса, по природи ствари, одлучујуће. Остаје, међутим, опште уверење да ће Управни одбор Јавног сервиса донети часну одлуку (чује се да има врло добрих кандидата, али о томе после конкурса) и да ће Бујошевићева ера, заједно са свим њеним актерима, напокон бити послата тамо где треба.

 

Божидар Зечевић је српски филмолог, историчар филма, драматург и редитељ, професор анализе филма, члан Европске филмске академије (Берлин), филмски критичар Вечерњих новости и стални сарадник недељника Печат. Ексклузивно за Нови Стандард.