Ендру Корибко: Ако Срби пруже отпор – то у целом свету може одложити ново ковид затварање

У главном граду Србије Београду у уторак вече избили су спонтани протести пошто је председник Вучић најавио поновно затварање града и полицијски час предстојећег викенда, уз могуће поновно проширење истог режима на читаву земљу. Масе су побеснеле јер је власт последњих недеља сразмерно благо реаговала на епидемију, не присиљавајући грађане ни на какве мере, препуштајући им да сами сносе одговорност за своје понашање. То је сад укинула иста она влада која је говорила људима да нема озбиљнијег ризика од другог таласа вируса за време избора прошлог месеца, који су Србију претворили у једнопартијску државу која може послужити свакојаким намерама и сврхама.

Политизовање пандемије

Очигледно је да је повећан број заражених последица тога што власт кризу није схватила озбиљно и што је прерано попустила мере, одбијајући да одложи изборе, како су неки раније захтевали. То је утолико више разбеснело народ јер га власт кажњава због нечег што је урадила сама и у свом интересу – да би добила надмоћну већину. На страну је ли вирус заиста толико смртоносан како су наводили људе да верују на почетку пандемије – он служи за политичку злоупотребу, управо како су се многи и прибојавали. У овом случају, изгледа да је затварање било укинуто пред изборе да би се људи навели да гласају за владајућу странку како би стекла надмоћну већину у скупштини, што би се сад могло злоупотребити у геополитичком погледу.

Конкретно, навелико је присутна сумња да председник Вучић намерава да преда закониту српску тапију на историјску колевку своје цивилизације, покрајину Косово и Метохију, тренутно под окупацијом НАТО-а. Пошто је на протеклим изборима потпуна контрола његове странке над целом земљом стекла „демократску легитимацију“, родољуби се прибојавају да ће он то искористити као покриће да има „мандат народа“ да „реши“ проблем на „најпрагматичнији“ начин. Такво размишљање наводи и на сумњу да је скандалозно друго затварање можда чак и одвраћање пажње ради скретања свеприсутног беса поводом таквог сценарија и његовог усмеравања према вирусу, или чак можда и приказивање оних који долазе да протестују против „прогреса“ који Вучић чини на том пољу као да су под утицајем „ултранационалиста“ и да „угрожавају животе људи“ у светлу епидемиолошке ситуације у земљи.

Друштвено-политичка лабораторија

Наведене теорије довољно су веродостојне да би их иоле објективнији посматрач тек тако одбацио. Иза владине одлуке, међутим, могао би стајати знатно злокобнији порив, који нема никакве везе с унутрашњополитичким питањима. Пре делује да би разлог могла бити жеља еврофилног вође да понови историјску патњу свог народа поново га претварајући у покусног кунића да би се умилио својим западним савезницима. У прошлости су бившу Југославију, а нарочито њен кључни територијални део Србију, иностране силе злоупотребљавале ради испитивања нових инструмената друштвено-политичке контроле, пре него би приступили њиховом „усавршавању“ и потоњем извозу у цео свет. То је почело осамдесетих година прошлог века, кад је Југославија потпала под дужничко ропство међународних кредитора, што је водило мерама стезања каиша, које су на послетку резултирале крвавим сломом. Уследиле су „хуманитарна интервенција“ НАТО-а 1999, Обојена револуција 2000, и противправна сецесија Косова.

Преко Србије у читав свет

Сви поменути модели извезени су у цео свет, да би данас важили као универзални. Споља подстицано самоуништење Југославије по националним и верским шавовима било је толико упечатљиво да се понављање тог процеса другде у свету назива „балканизацијом“. Наставило се и с такозваним „хуманитарним интервенцијама“, уништавајући између осталог чак и једну Либијску џамахирију. Обојене револуције постале су толико уобичајене да су чак и саме САД постале жртва друштвено-политичке технологије коју су први пут испробале на бившем председнику Милошевићу. И не само то, него и сиријски Курди и бројне друге мањине у национално мешовитим државама чекају као запета пушка да понове сценарио с Косова.

Стога није никаква „теорија завере“ поставити питање је ли друго затварање у Србији ишта до друштвено-политички експеримент за испитивање како ће становништво широм света реаговати на сценарио другог свеопштег затварања у светлу страха од другог таласа вируса крајем године. Просечан свет се плаши оног што смо у претходном тексту назвали „Ковид светски поредак“ – дистопијског тоталитаризма наметнутог земаљској кугли под изговором сузбијања заразе. Да будемо начисто, ковид-19 постоји, смртоносан је за један део становништва, и сматра се веома заразним, али делује вероватно да поједини политички глумци на државном нивоу користе ситуацију управо како би се очекивало.

Долазак Ковид светског поретка у Србију

Српски народ је већ пропатио више него иједан други економски развијени народ у новијој историји узимајући у обзир неколико геноцида (србоцида) само у последњем веку, да ни не помињемо психолошки шок који доживљава од растакања Југославије 1991. до текуће окупације колевке своје цивилизације Косова од стране НАТО-а. Уз дужно поштовање, он је савршен покусни кунић за испитивање како већ трауматизовано становништво реагује на изненадно укидање својих драгоцених слобода по други пут у истој години. Прихвати ли то пасивно, без превише отпора, сасвим је извесно да ће његовим стопама поћи и народи који су у знатно мањој мери били жртве и ни приближно нису доживели ужасе које су доживели Срби. Пруже ли Срби, пак, делатан отпор, који ће бити ударна вест, то може одложити друго затварање широм света.

Оно, међутим, вероватно неће бити потпуно отказано јер ће Западни покровитељи владе у Србији похитати да јој  прискоче у помоћ „саветујући“ своје марионете како да на „најбољи“ начин „усаврше“ „правилне“ методе за контролу становништва да би друго затварање глобалних размера остало као могућност у блиској будућности. То не значи да је овај сценарио неизбежан, већ само да делује као највероватнији у светлу увида изнесеног у овој анализи, због чега није претерано рећи да се о будућности слобода западног света вероватно одлучује у овој наизглед опскурној балканској држави. То не значи да је намера сваке државне препоруке у погледу епидемије било где у свету усмерена на укидање људских слобода, већ да ће владе које намеравају да искористе ситуацију у ту сврху током другог таласа вируса морати добро размислити уколико се српски народ одлучно супротстави.

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари