Примјери за то су бројни, а последњи у низу је испад хрватског пензионисаног адмирала Давора Домазета Лоше, који је гостујући у једној тв емисији рекао да Хрватска полаже право на читаву БиХ, као и на дјелове Србије, Мађарске и Црне Горе.

Нема реакције на хрватске претензије

Домазет је прецизирао да је „хрватска земља и Бока Которска, све до Улциња“. Међутим, на овако опасне изјаве није било никакве реакције црногорских званичника.

Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић у изјави за Спутњик подсјећа да је патријарх српски Иринеј још прије двије године указао да режим у Подгорици баштини традицију НДХ, уз опаску да црногорска власт својим понашањем ту тврдњу вишеструко потврдила.

 „Прво тако што је послала официра Војске Црне Горе Ивана Машуловића на прославу злочиначке акције Олуја, да стане уз раме онима који су војницима ЈНА из Црне Горе у логору Лора вадили очи и кидали уши. Потом кроз прошлогодишње пресуде на Дан побједе над фашизмом српским политичким лидерима у монтираном процесу за тзв. „државни удар“ у ком је оптужена и Русија, тако да су практично 9. маја прошле године изрекли пресуду Русији, вјероватно као освету за њен допринос побједи над фашизмом“, саркастично примјећује Ковачевић.

Затим је, како додаје наш саговорник, отпочео и бруталан прогон СПЦ кроз пласирање нацрта Закона о слободи вјероисповјести.

„У периоду трајања епидемије вируса Ковид19, видјели смо да је Национално координационо тело кроз неуставно и незаконито уведене мјере практично имало задатак да се посебно строго и неукусно обрачунава са Црквом и то на њене највеће празнике, а све то као освета за литије које смо у претходном периоду имали против Закона о слободи вјероисповјести“, каже Ковачевић.

Транзиција идентитета – ушће да буде у „хрватској тисућљетњој култури“

Портпарол НСД-а ипак сугерише да је посебно за око и ухо цјелокупне јавности запао скандал за овогодишњи Дан побједе када је на Јавном сервису Црне Горе пуштена пјесма контроверзног „усташког глазбеника“ Марка Перковића Томпсона, која говори о хрватској домовини.

„Само неколико дана након тога ухапшен је владика Јоаникије и никшићки свештеници. У парламенту Црне Горе смо од хрватског посланика Вуксановића имали одбрану улоге Алојзија Степинца у НДХ у чему је био подржан од својих коалиционих партнера из власти“, напомиње Ковачевић уз оцјену да полако постаје јасно да је читава транзиција идентитета у Црној Гори очигледно направљена тако да њено ушће буде у “хрватској тисућљетној култури“.

„Режим који хоће да измјести Црну Гору из њеног цивилизацијског круга, схвата да било који вид црногорског идентитета, ма колико га они одвајали од српског и покушавали да га начине антисрпским, увијек је нераскидиво везан за све српско. То је толико недвосмислено тако да сада већ отворено почињу са својим конвертовањем у Хрвате. Почетна фаза тога је тренутна кроатоманија која влада код једног дијела становништва у Црној Гори“, увјерен је Ковачевић.

Антируска и антисрпска хистерија поруџбина западних ментора

Аналитичар и публициста Игор Дамјановић сматра да није случајно да данас са једне стране имамо игнорисање бруталног атака на територијални интегритет и културно наслеђе Црне Горе од стране хрватских и албанских званичника, док је с друге стране медијска сцена готово потпуно контаминирана бесмислицама о пријетњама и хегемонији Русије и Србије према Црној Гори.

Дамјановић сугерише да су разлози антисрпске и антируске хистерије према Црној Гори двојаки .

Са једне стране условљени су „поруџибном“ западних покровитеља режима Монтенегра, којима је Русија одавно главни глобални ривал“, каже Дамјановић. Са друге стране, како додаје наш саговорник, антисрпска и антируска реторика условљена је унутрашњим потребама црногорског режима у циљу заокруживања идентитета новог црногорског човјека, тј. како каже – бића са осмовјековном историјском празнином, које је тек у 21. вијеку почело да сриче нова слова и говори на „новом“ језику.

„То биће треба да заборави своје претке и њихову жртву у борби за слободу, а да истовремено усвоји оне светоназоре због којих би током историје био презрен као најгори издајник. Међутим, да им са изградњом новог идентита не иде како су планирали показује то што убједљиво највише грађана и даље својим матерњим језиком сматра српски, односно да по анкетама Црногорци и даље највише воле Русију и Србију“, кетегоричан је Дамјановић.

Наш саговорик са иронијом ипак примјећује да ако је монтенегрински режим можда прећутао бившој хрватској предјседници Килинди Грабар Китаровић опаску изречену пред Владимиром Путином – да Хрватску и Русију спаја „Хрват Матија Змајевић“ који је рођен у Перасту, онда је, како каже, право чудо да такође ћуте и на претнезије Албаније према крајевима Црне Горе у којима ДПС и њихови сателити имају готово плебисцитарну подршку.