ЉУБИША МАЛЕНИЦА: Велики повратак националне државе

31.03.2020. - 20:55

фото: Министарство одбране Републике Србије

Слика „глобалног села и универзалних вредности“ почиње да пуца пред насртајем невидљивог непријатеља. Из тих пукотина наново израстају младице националног

Свјетска здравствена организација је 11. марта 2020. прогласила пандемију коронавируса. Пандемија, као сценарио, подразумјева прихватање неминовности појавe вируса у свим земљама свијета, прије или касније.[1]

Поред несумњивог утицаја и притиска на здравствени сектор сваке од погођених држава,[2][3][4] посљедице коронавируса нису остале ограничене на једну област људског дјеловања. Штавише, упркос трагичном губитку живота и херојским напорима здравствених радника широм свијета у борби против нове болести, једном када вирус буде стављен под контролу посљедице пандемије у другим областима пријете да засјене људске жртве и тренутни притисак на здравствене системе.

УТИЦАЈ НА ЕКОНОМИЈУ

Брзо ширење вируса и мјере неопходне за његово сузбијање су имале веома негативан утицај на економску ситуацију, глобално гледано. Ланци снадбјевања, како готовом робом тако и сировим материјалима су, такорећи, преко ноћи прекинути, остављајући све уплетене актере у рањивом положају те истовремено јасно показујући слабости глобалног неолибералног економског система. У складу са процјенама, Европска инвестициона банка припремила је пакет од 40 милијарди евра искључиво у сврху борбе против негативних посљедица које ће пандемија коронавируса имати на земље чланице ЕУ.[5] Европски комесар за привреду је истакао да, без обзира на даљи развој ситуације, европску економију очекује рецесија.[6]

С друге стране Атлантика, пандемија је у потпуности осакатила америчко тржиште дионицама и изазвала најбржи пад вриједности у америчкој историји.[7] Све компаније у оквиру S&P 500, односно пет стотина највећих америчких предузећа, су већ пред крај фебруара забиљежиле губитке од 1,7 хиљада милијарди долара.[8][9] Међу највећим губитницима су Џеф Безос, Илон Маск и Бернард Арно.[10][11]

Истовремено, нафтна индустрија Сједињених Држава се нашла под ударом[12][13][14] узрокованим одлуком Русије да иступи из OPEC+ споразума. Након што је Москва одбила да смањи домаћу производњу нафте, Саудијска Арабија је одлучила да преплави тржиште јефтином нафтом, у суштини започињући рат цијенама против Русије.[15][16][17] Захваљујући чињеници да је једнострани потез Ријада довео у опасност зараду осталих чланица OPEC-а, један број аналитичара предвиђа крах организације, с обзиром да у овом тренутку споразум користи једино Саудијској Арабији.[18]

С обзиром да је Кина била извор тренутне пандемије, кинеска економија је неминовно морала, као и остатак друштва, да поднесе притисак борбе против вируса. Иако је врхунац епидемије у Кини, по свему судећи, прошао, оживљавање привреде иде споро и опрезно,[19] посебно услијед бојазни да би нагло опуштање мјера превенције могло довести до стварања новог жаришта, из чега би неминовно произашао поновљени циклус економског опадања. Према неким предвиђањима, негативан утицај пандемије на кинеску привреду ће се осјетити у предстојећих пола године[20] и већ сада се ранија предвиђања о привредном расту у току 2020. могу окарактерисати као неостварива.[21]

Генерално гледано, утицај пандемије на свјетску економију је био негативан. С обзиром на природу глобалног економског система, то је било и за очекивати. Према предвиђањима журнала Блумберг, губици глобалне економије, узроковани кризном ситуацијом, највјероватније ће превазићи 2,5 хиљаде милијарди долара.[22] Већ сада је очигледно да нити један сектор глобализоване економије није остао поштеђен[23][24] и сваки привредни субјекат, чак и дјелимично ослоњен на глобалне привредне токове, сада сноси посљедице своје зависности од страних инвеститора или стране робе.

Узевши у обзир све наведено, немогуће је не примјетити да се за разлику од посљедица пандемије, које се сносе колективно, борба и обуздавање вируса воде превасходно на нивоу националне државе. Приликом стварања првих жаришта епидемије у Кини, кинеске власти су махом самосталним напорима приступиле обуздавању ширења вируса.[25] Када се вирус проширио територијом ЕУ, дошло је до затварања како унутрашњих тако и спољних граница Уније.[26] Државе као што су Њемачка, Пољска, Данска и Чешка су већ почетком марта затвориле своје границе и увеле значајна ограничена на кретање.[27] Поред потпуног или дјелимичног затварања граница, значајан број земаља је приступио затварању свих некритичних производних погона и предузећа те драстичном ограничавању слободе кретања и окупљања грађана.[28]

КРАХ БАЈКЕ О СОЛИДАРНОСТИ

Приликом обраћања јавности, одржаног 15. марта, предсједник Србије Александар Вучић је критички истакао „да европска солидарност не постоји. То је била бајка на папиру.“[29] Ово је драматичан заокрет за политичара који је дужи временски период упорно понављао да Србија, а самим тиме и остале земље Балкана,[30] немају алтернативу учлањењу у Европску унију.[31]

Позадина овакве реакције, према наводима медија, дошла је након што је Србији онемогућен увоз медицинске заштитне робе из Европе.[32] Као европска земља која има озбиљне намјере да приступи Унији и која је укључена у више програма те исте наднационалне структуре, Србија је имала одређени степен права надати се нешто привилегованијем опхођењу од стране Брисела. Европска одлука да се забрани извоз довољно је јасан показатељ свима који и даље полажу наде у идеалистичке принципе европске заједнице и Европе као заједничке куће.

С обзиром да се Србија и даље налази у преговорима за приступање Европској унији, овде се са правом може поставити питање зашто српске елите, како у Београду тако и у БиХ, и даље позитивно посматрају улазак у оквире политичке творевине која је изласком Велике Британије показала сумњив степен унутрашње стабилности те, непосредно након тога, низак степен унутрашње солидарности приликом суочавања са ширењем коронавируса.

Са економског гледишта, занимљиво је да Европска унија, која и даље слови за један од највећих економских блокова, забрањује извоз медицинске опреме. Један од разлога, који на такво понашање упућује, јесте интерна несташица дотичне опреме. Истовремено, једне од најпознатијих њемачких новина, Цајт, вршећи анализу тренутног стања истиче како се Србија већ сада окреће ка сарадњи са Кином и тумачи наступ предсједника Вучића као „коперникански преокрет у српској спољној политици“.[33][34]

Понашање Брисела према Србији и осталим трећим земљама се, у контексту искључиве хладне логике, може и разумјети. Недостатак организованости и сарадње унутар Уније је сасвим другачији сценарио, који би требало да је скоро па немогућ. Губитак унутрашње кохезије се најбоље примјећује кроз критике италијанског амбасадора при ЕУ, Мауриција Масара, који је истакао да ниједна чланица ЕУ није одговорила на позив Рима да се Италији путем ЕУ механизама упути помоћ у медицинској опреми.[35]

Иронично је да владе Сјеверне Македоније и Албаније, заједно са својим покровитељима из Брисела, прослављају почетак преговора о чланству[36][37] у Европској унији док Рим пријети сопственом верзијом Брегзита.[38] Наиме, поред буџета Италије који се појавио као спорна тачка у односима између Рима и ЕУ, неспособност Брисела да помогне Италији у тренутној кризи заједно са крахом солидарности међу државама чланицама додатно су продубили незадовољство и нестрпљење Италијана према Унији.[39][40][41][42] Италијански премијер Ђузепе Конте је одбацио приједлог ЕУ о мјерама борбе против коронавируса, и дао колегама из осталих чланица рок од десет дана да пронађу задовољавајуће рјешење.[43] Истовремено, Матео Салвини, вођа једне од највећих италијанских странака назвао је Унију „леглом змија и шакала“ позивајући на излазак Италије из Европске уније.[44][45]

Истовремено, пасивни и хаотични Брисел замјениле су Кина и Русија које су своје стручњаке, медицинске раднике и опрему упутиле у Италију. Поред Италије, Кина је опрему и медицинско особље послала већем броју других земаља,[46] укључујући и Србију.[47] Након пристизања руске помоћи,[48] један становник Италије је заставу Европске уније замјенио руском.[49][50] Гест је свакако симболичан, но порука је више него јасна. Поред особља и опреме из Русије[51] и Кине, међу онима који су одлучили да Италији пошаљу помоћу нашле су се, такође, Куба и Венецуела.[52][53]

НАЈСИГУРНИЈЕ УТОЧИШТЕ

Када се подвуче црта, испоставља се да националне државе,[54] помогнуте од стране других националних држава, сносе најтежи дио борбе против пандемије. Не треба сметнути с ума да су Русија и Кина државе са сопственим интересима, те да пружена помоћ додатно јача утицај руске и кинеске меке моћи.[55][56] И поред тога, без обзира на могућу политичку позадину, чињеница остаје да пружена помоћ има стварну вриједност с обзиром да ће утицати на обуздавање болести те спашавање живота.

С друге стране Атлантика, амерички предсједник Доналд Трамп је већ 12. марта једнострано прекинуо путничке линије између Сједињених Држава и двадесет шест чланица шенгенске зоне.[57] Неколико дана након тога, услиједило је затварање граница према Канади[58] и Мексику.[59][60] Са више од 120.000[61][62] заражених и нешто више од двије хиљаде мртвих, САД су у релативно кратком временском периоду постале једно од највећих жаришта нове болести.[63] Највећи број заражених налази се у Њујорку.

Истовремено са погоршањем ситуације у Сједињеним Државама, Вашингтон је за потребе Америке, војним авионом из Италије, тренутно најтеже погођеном коронавирусом, транспортовао пола милиона сетова за тестирање[64][65][66] што додатно осликава низак степен солидарности међу државама које још увијек слове као савезници.[67] Узевши ово у обзир, питање је какву помоћ од својих нових савезника може очекивати једна од најновијих чланица НАТО-а, Црна Гора.[68]

Не узимајући у разматрање моралну природу поступака, заједничка особина свих активности наведених изнад лежи у њиховом произилажењу из одлука националних влада. Представници наднационалних тијела, као што су ЕУ и њој сличне творевине, споро реагују и неспособни су да се носе са кризом која превазилази њихове капацитете.[69][70] Чак и сусрет Г20 осликава стање ствари у којем националне владе имају кључну ријеч.[71] Након што пандемија евентуално буде стављена под контролу, неминовно је за очекивати да ће нације широм свијета очекивати оснаживање јавних здравствених система, много строжије контроле границе те државне институције способне да заштите популацију од сличних криза.[72]

Примјере оваквог понашања већ можемо примјетити у земљама које су најтеже погођене ширењем коронавируса. Шпанија, земља која је брзо постала једно од жаришта болести, по кратком поступку је у потпуности национализовала приватно здравство.[73][74] С друге стране новоуспостављене границе, Француска и Њемачка,[75] иначе чврсти заступници неолибералне економске теорије и праксе, спремне су национализовати своја највећа и најважнија предузећа како би их сачували од економских посљедица пандемије.[76][77] Италија је већ одлучила да национализује државну авио-компанију која је била на губитку у условима отвореног тржишта.[78][79][80]

Њемачка, Француска, Италија и Шпанија су међу водећим земљама Европске уније. Ако њихове владе могу покренути поступке национализације у циљу очувања стабилности домаћих економија, немогуће је увјерити остатак Европе да не крене истим путем. Штавише, чини се да је дух економске национализације пуштен из боце и употреба ове алатке убудуће не мора бити ограничена на период пандемије. У свијетлу ових дешавања, није на одмет запитати се зашто наставити са продајом Комерцијалне банке?

Са почетком кризе, у зависности од извора, у Србију вратило између 70.000[81] и 300.000[82]грађана. У питању су махом особе које су радиле у иностранству. Њихов повратак није споран, Србија је њихова отаџбина, но занимљиво је примјетити да се у кризном тренутку од националне државе тражи и очекује помоћ, исте оне националне државе којој су идеолози Запада давно предвидели нестанак. Бројне друге земље су искусиле исту ситуацију гдје се својевољно или путем транспорта организованог од стране државе грађани враћају у своје матичне земље. Испоставља се да је национална држава и даље од стране својих грађана препозната као најсигурније уточиште у кризним ситуацијама.

У Европи, која је потпуно посвећена борби против коронавируса и праћењу развоја ситуације, стање на грчкој граници и питање миграната су изгубили на значају. Штавише, наводе о постојању тајне локације грчке владе за притвор миграната Европска комисија уопште није заинтересована да испитује, препуштајући истрагу властима у Атини.[83] Јасно је да администрација Уније нема капацитета, у тренутној ситуацији, да се зарад својих често истицаних идеала сукобљава са још једном чланицом.

СТРАХ ОД РЕЦЕСИЈЕ

За разлику од мигрантске кризе, тренутно стање глобалне економије налази се у центру политичког дјеловања земаља широм свијета, заједно са обуздавањем ширења вируса и мјерама борбе против панедмије. Већина економиста се слаже да је појава рецесије,[84][85] глобално гледано, неминовна, док неки предвиђају и настанак депресије. Заједничка свим овим предвиђањима, посебно онима која стижу са Запада, јесте претпоставка да је тренутна пандемија једини фактор одговоран за тренутне и будуће економске невоље.[86] Овде је битно имати на уму да су се знаци надолазеће рецесије препознавали још у току 2019. године, прије него ли се коронавирус проширио свијетом.[87] Штавише, економски стручњаци су расправљали о могућности нове рецесије док је ширење коронавируса још увијек посматрано као унутрашњи проблем Кине.

У изјави за магазин Форчун, датој почетком септембра 2019, професор Тенпао Ли је истакао да су „рецесије – пад БДП током два узастопна тромјесјечја – саставни дио токова финансија“.[88] Проблем није у пандемији с обзиром да вирус није суштинска бољка тренутног глобалног економског система. Сама природа свјетске економије је таква да су рецесије природни дио „животног“ циклуса.[89]

Већ у другој половини марта, седам великих финансијских компанија, како из Сједињених Држава тако и из Европе, објавило је своја предвиђања о неминовном уласку америчке економије у рецесију која ће трајати до пред крај 2020. Према неким гледиштима, Вашингтон је већ ушао у рецесију.[90] Након слома америчких берзи почетком марта, Федералне резерве Сједињених Држава су одлучиле да у економију „упумпају“ додатних хиљаду милијарди долара[91][92][93] у покушају санирања посљедица. Поред тога, амерички Конгрес је одобрио а предсједник Трамп потписао пакет финансијске помоћи грађанству и економији Сједињених Држава у износу од додатне две хиљаде милијарди долара.[94][95] Сједињене Државе нису усамљене у својим поступцима, и значајан број других држава спроводи исте мјере с циљем спасавања сопствених економија.

Иронија лежи у чињеници да су ове мјере исте оне којима су се свјетске финансијске институције, као што су Свјетска банка и ММФ, годинама противиле. Штавише, одобравање кредитних задужења при овим институцијама зависило је од прихватања мјера штедње и одбацивања могућности простог штампања нових сума новца. Све се ово већ догодило током економске кризе из 2008. када су државне институције спасавале банкарски сектор истим методама. Немогуће је да лекције кризе из 2008. нису научене, посебно чињеница да су неодговорне банке спасаване на рачун просјечних грађана. Понављање истих потеза одражава непостојање алтернативних механизама за превазилажење урођене мане глобалног економског система те кризу самог либералног економског поретка.

У тексту за америчку страницу Фонда стратешке културе Алистер Крук опомиње да је упитно хоће ли „боље информисана јавност тако спремно подржати државну помоћ Боингу од 60 милијарди долара када се зна да је компанија сву зараду у посљедњих неколико година трошила на откуп сопствених дионица и исплату зарада својим дионичарима.“[96][97] Није сувишно запитати се зашто би нације широм свијета вољно учествовале у спашавању компанија чији власници су чланови однарођене елите, која махом са презиром и омаловажавањем посматра не само своје наводне „сународнике“ већ и све вриједности које су већини нације битне.[98]

У Француској, упркос мјерама превенције против ширења коронавируса, Жути прслуци су масовно изашли на улице и сукобили се са полицијом.[99] Француски филозоф Мишел Онфре без оклијевања је изјавио да „либерализам убија Европу“[100] истовремено мислећи како на економски модел тако и на политичко устројство. Закључак је једноставан. Западне државе, вођене економским и политичким либерализмом нису способне одговорити на ванредну ситуацију у каквој се свјет тренутно налази без нарушавања свих принципа свог идеолошког темеља.

Новац из хеликоптера,[101] како је са подсмјехом отац монетарне економије, Милтон Фридман, називао финансијске подстицаје какве тренутно видимо широм свијета, не гарантује опоравак система. Велике компаније можда и хоће бити спашене на рачун широких маса, но овај пут се може очекивати да ће дотичне масе захтјевати економску сигурност заузврат, сигурност коју тренутни глобални систем не може да понуди. Под нападом невидљивог и објективног непријатеља, слика „глобалног села и универзалних вриједности“ почиње да пуца. Из тих пукотина, по свему судећи, наново израстају младице националног.

Национална држава, као главни стуб борбе против болести, побраће и најважније плодове побједе над пандемијом нашег времена, без сумње оправдавши виђење оних који су је препознали као једину заштиту од безобзирних потреса историје.[102][103]

УПУТНИЦЕ:
[1]https://www.statnews.com/2020/03/11/who-declares-the-coronavirus-outbreak-a-pandemic/

[2]https://www.nytimes.com/2020/03/12/world/europe/12italy-coronavirus-health-care.html

[3]https://www.cnbc.com/2020/02/25/coronavirus-cases-hit-80370-heres-why-health-sector-so-unprepared.html

[4]https://www.nytimes.com/2020/03/20/nyregion/ny-coronavirus-hospitals.html

[5]https://euobserver.com/coronavirus/147767

[6]https://euobserver.com/coronavirus/147767

[7]https://www.marketwatch.com/story/5-reasons-coronavirus-crushed-the-dow-and-left-global-financial-markets-broken-this-week-2020-03-13

[8]https://www.investors.com/etfs-and-funds/sectors/sp500-how-much-every-american-lost-in-the-coronavirus-stock-market-drop/

[9]https://www.cnbc.com/2020/02/25/coronavirus-wipes-out-1point7-trillion-in-us-stock-market-value-in-two-days.html

[10]https://www.forbes.com/sites/hayleycuccinello/2020/03/13/coronavirus-stock-market-losers-bezos-arnault-musk/#5956a2fd296f

[11]https://www.cnbc.com/2020/03/09/bezos-loses-7-billion-overnight-18-billion-in-a-month.html

[12]https://edition.cnn.com/2020/03/08/investing/stock-dow-futures-coronavirus/index.html