Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, уверен је да заједничка дипломатска иницијатива Београда и Бањалуке за формирање нове међународнe комисијe о грађанском рату у Босни и Херцеговини и догађајима у Сребреници не само да баца ново светло на дешавања током рата, него може да уздрма и неке хашке пресуде које су донете или су у процесу доношења.

Британци руше геноцид у Сребреници

„Постоји како у домаћем, тако и у међународном праву такозвано понављање поступка услед нових чињеница или нових околности, које је суд занемаривао током доношења пресуде или их није имао на увид. То значи да кроз захтеве тимова одбране и у поступцима који су правоснажно окончани, овај британски документ може да послужи као основ за понављање поступка“, тврди наш саговорник.

Он подсећа да је први председник РС Радован Караџић осуђен за геноцид у Сребреници, али су на удару хашког суда и многи други, од Ратка Младића па до генерала Крстића.

По речима нашег саговорника, већ постојеће међународне комисије имају по девет чланова из разних држава, укључујући и стручњаке из Америке и Израела и чврсто ће сарађивати са новом заједничком међународном комисијом, која је у плану да се формира иницијативом Србије и РС. Којић не искључује могућност да још докумената, сличних британском, исплива на видело из других европских влада, јер рок о чувању државних тајни у принципу у свакој држави траје између 15 и 25 година.

„Судске пресуде не могу да буду једине утврђене чињенице, нарочито ако се има у виду да су и Хашки трибунал и домаћа правосуђа радили селективно и нису се бавили процесуирањем страдања Срба. Управо је значај нове комисије да кроз вансудске механизме представи и утврди чињенице о томе шта се стварно дешавало у ратовима деведесетих, као и да се разбије стереотип да су једни жртве, а други злочинци“, објашњава Којић.

Проширити на целу бившу СФРЈ

Он каже да је постало јасно да истина не може да се сакрије, али напомиње да ни судови ни међународнa заједница нису желели да прихвате доказе које је одбрана оптужених износила, а који се поклапају сада са британским документима.

„Ова иницијатива би требало да се подржи, али и да се прошири на целу територију бивше Југославије, то јест, на ратове који су се тамо водили“, сматра наш саговорник.

Подсећања ради, Влада Велике Британије објавила је поверљива документа у којима се потврђује да су напад босанских Срба на Сребреницу у јулу 1995. испровоцирале бошњачке снаге, као и да руководства Републике Српске и Србије нису организовала ни наредила злочине.

Такође, у досад непознатим британским документима се тврди да су акцији у Сребреници претходили „константни тромесечни удари Армије БиХ“ и да је „напад Срба извршен само с једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање намере за већим нападом“.