РУСКИ ЕКСПЕРТ: Моралес је срушен зато што страним компанијама није дозволио приступ налазиштима литијума у Боливији
фото: intermagazin.rs
ОСТАВКА председника Боливије Ева Моралеса и целог државног врха је резултат државног удара, који је инспирисао колективни Запад, а прецизније – САД, сматра експерт Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Игор Пшеничњиков.
„То је зато јер је Моралес водио апсолутно независну политику у националном интересу, а не у интересу иностраних корпорација. Он није дозвољавао иностраним компанијама приступ експлоатацији налазишта литијума у Боливији. У тој земљи се налази до 70% светских резерви тог лаког метала, који је од кључног значаја за производњу батерија за мобилне телефоне. Због бурног развоја ИТ индустрије, светска потражња за литијумом је утростручена у последњих 10 година, па је Боливија имала перспективу да постане Саудијска Арабија, али не по нафти, већ по – литијуму. Изражени интерес су стално показивале јапанске и корејске фирме. А непосредно после избора, 4. новембра, Моралесова влада је раскинула уговор са немачком фирмом ACI Systems, са којом је планирано стварање заједничког предузећа за добијање литијума“ – објаснио је познати аналитичар.
Процес уклањања Моралеса је, по мишљењу Пшеничњикова, унапред планиран и прецизно организован.
Кључну улогу је одиграла Организација америчких држава (ОАД).
Као основ да посумња да су избори одржани 20. октобра били поштени, ОАД је узела чињеницу да су резултати избора из удаљених планинских региона достављани (као и увек) са закашњењем, због одсуства интернета и лоших веза. На основу тога, опозиција је оптужила руководство земље за лажирање изборних резултата.
Као допунски аргумент, ОАД је чак изјавила да се резултати избора, на којим је Ево Моралес победио већ у првом кругу – не слажу са њеним прогнозама!
Ради се о апсолутно отвореном мешању у унутрашње ствари суверене државе.
Експерт РИСИ је прецизирао да је Ево Моралес изузетно популаран политичар (нарочито код већинског индијанског становништва, чији је био први представник на највишем положају у земљи, а чији животни стандард је троструко повећан за време његове владавине) и да је његова победа била потпуно очекивана, а у изборним резултатима није било ничег изненађујућег.
По важећем изборном закону, победа у првом кругу се признаје само ако победник има више од 10% гласова разлике у односу на најближег конкурента, што се (иако тесно) и догодило.
Само неколико дана после избора, ОАД је преузела на себе улогу „одитора“ изборног процеса, захтевајући (уз подршку САД и ЕУ) од власти да резултати њене провере буду обавезујући. Моралес је то прихватио, будући уверен у часност своје победе.
ОАД је „развлачила“ своје „одитовање“ скоро две недеље, дајући тако могућност опозицији да ствара напетост и провоцира масовне нереде.
У тренутку објављивања „пресуде“ ОАД – 10. новембра, ситуација у Боливији је већ била усијана масовним протестима, који су се развијали по „венецуеланском обрасцу“.
Садржај „пресуде“ је био очекивано негативан по Моралеса: „процес преношења резултата гласања није био у складу са савременом праксом и нису били испоштовани безбедносни стандарди».
Генерални секретар ОАД Луис Алмагро је на основу тога објавио да први круг избора у Боливији мора бити поништен и да се избори имају поновити после замене чланова изборне комисије!
„Несумњиво је да ће сада избори бити организовани тако да на њима победи фаворит Запада – Карлос Меса. А онда ће нове власти усвојити нови устав који ће омогућити страним корпорацијама да слободно експлоатишу налазишта литијума у земљи (по уставним амандманима, усвојеним 2009, у време Моралеса, рудна налазишта су проглашена националним богатством).
Моралес је желео да се брани, али полиција и војска нису биле на висини. У томе је ситуација била битно различита од оне у Венецуели, где је армија чврсто стала на страну законитог председника“ – подвукао је Пшеничњиков и додао да су Американци очито извукли лекцију из свог неуспеха у Венецуели и да је рад са боливијским официрима очито био део њихових припрема.
Ево Моралес се сада крије. Његов живот је угрожен јер га Американци не желе ни као председника, ни на оптуженичкој клупи, јер би он на могућем суђењу могао изнети по њих веома непријатне ствари.
Свима је очигледно да се догодио класичан државни удар. Управо тако су га оквалификовали Куба, Венецуела, Мексико (који је и понудио азил Моралесу), али и новоизабрани председник Аргентине Алберто Фернандес.
По материјалима РИСИ приредио: В.К.
