Америка је кроз речи специјалног изасланика за Балкан поручила да је она „газда“ у региону, а не Европска унија.
Метју Палмер, амерички изасланик за Балкан, после састанка са српским председником Александром Вучићем у Београду, рекао је да Америка жели да Западни Балкан има перспективу у Европској унији, и додао да је „ЕУ починила историјску грешку тиме што није дала датум за почетак преговора Албанији и Северној Македонији“.
ЕУ као протекторат САД
Палмер је навео да је ЕУ тако послала лошу поруку целом региону и обећао да ће урадити све да САД убеде ЕУ да промени став о томе пре састанка европских лидера у мају идуће године у Загребу.
Да ли Америка сада отворено говори да је ЕУ неспособна? Може ли се рећи да је ово на неки начин директан удар Америке и на Емануела Макрона, који је и ставио вето Албанији и Македонији?
Политиколог др Јелена Вукоичић каже за Спутњик да се Америка према ЕУ одавно односи као према некој врсти протектората, док им Балкан служи као „окидач“ којим Америка може увек да запали Европу.
„Очигледно је да сваки покушај неког од политичких лидера да се наметне као фигура од суштинске важности наилази на негодовање Вашингтона. Америка доживљава ЕУ као заједницу која је под њеном доминацијом, и то у војном и политичком смислу, делимично и у економском. То је било видљиво и после покушаја Ангеле Меркел и Емануела Макрона да промовишу идеје које су трн у оку Америке, као што је на пример стварање ЕУ војске“, наводи наша саговорница.
Балкан окидач за ЕУ
Вукоичићева се пита зашто се Америка уопште уплиће у одлуке Брисела и због чега се држава која није део ЕУ бави Северном Македонијом и Албанијом, Балканом и одлукама Уније?
„Ово што се сада дешава нема везе, заправо, ни са Западним Балканом ни са Албанијом или Северном Македонијом, већ са надигравањем између Вашингтона и Брисела. Сједињене Америчке Државе су одвојиле Русију од ЕУ, иако је тиме највише на губитку ЕУ. Америка је наметнула НАТО војну организацију од које ЕУ нема никакву корист…“, набраја наша саговорница.
Према њеним речима, Америка користи овако доминантну позицију јер не жели да њен утицај на ЕУ ослаби, а ту се у великој мери користи и ― Балкан.
„Он је значајан јер Америка преко јаког утицаја на делове Балкана контролише ЕУ. Америка на Балкану има своје константно јако политичко присуство и способна је евентуално генерише и неки конфликт, вероватно са Албанцима као главним савезницима на Балкану, а такав конфликт би створио велике проблеме Европи“, оцењује др Вукоичић.
Реконструкција ЕУ
Професор међународног права др Бојан Милисављевић, иако каже да је Америка новим порукама о Скопљу и Тирани „забила прст у око Европи“, ипак верује да Америка нема толики утицај на стратешке одлуке ЕУ.
„Америка има своје интересе и преко НАТО-а и тако даље, али ЕУ покушава да некако дефинише своје интересе. Они су сада на једној стратешкој прекретници на многим темама ― од проширења, па до ’брегзита‘ и евентуалних изазова да још неке велике државе изађу из ЕУ. У том смислу, ЕУ мора да направи стратегију за неки будући период. По мом мишљењу, у наредних неколико година утицај Америке на ЕУ ће полако падати“, закључује др Милисављевић.
Он верује да Америка нема ту моћ да, када је реч о случају Скопље―Тиранам, врати на агенду нешто што је ЕУ већ скинула. У исто време, Вукоичићева каже да је сасвим сигурно да се ЕУ неће ширити у наредних десет година, као и да ће јој требати доста времена да се консолидује, што опет Америци даје простор да „загосподари и Балканом и ЕУ“ у потпуности.