Можда ће то бити прилика да председник додатно ојача српску војску, пошто нам је открио да је прошли пут управо на тој манифестацији одабрао специјално оруђе за Србију:

„Док сам пре годину и по дана гледао војну параду у Москви са председником Путином, он је издвојио нешто и посаветовао ме: „Видите, Александре, то може да вам помогне у одбрани земље!“ И тада смо то оружје или оруђе изабрали за Србију.

Значи, коначно купујемо противракетни систем „панцир“?

— Не желим да говорим о таквим стварима, али ми смо већ нешто купили од Русије. Купили смо нешто што је озбиљно и није за потцењивање. То је нешто што ће драстично оснажити борбену готовост Србије или „операбилну функционалност“, како то кажу стручно. Иначе, и премијер Медведев и министар Сергеј Шојгу рекли су да су поносни на то колико је српска војска узнапредовала.

Колико је значајно што велике датуме из историје, као што је Дан ослобођења Београда, Србија обележава заједно са Руском Федерацијом?

— У Србији доскора није постојала култура сећања на важне догађаје у нашој историји. Захвалан сам руској страни што нам помаже у обнови културе сећања и што то заједно радимо јер је руски народ најстрадалнији у Другом светском рату, а Срби су, пропорционално својој величини, један од најстрадалнијих народа. Не могу да прођу све те приче које би да промене ток историје и да измене чињенице, све док је снажног отпора нас који смо највише страдали. Они који су били на другој страни или су имали мање жртава покушавају да другачије усмере историју, али наша дужност је да то не дозволимо. Покушаћемо седмог маја, дакле, пре мог пута у Москву, да организујемо и Бесмртни пук у Београду са много више учесника, иако се ни досад нисмо лоше показали. Да покушамо да једино Москва буде град у коме ће више људи учествовати на Бесмртном пуку од Београда. Лично ћу учествовати у београдској шетњи, а желео бих и да са сликом мога деде поново будем на Црвеном тргу.

Чим је Медведев отишао из Београда, појавиле су се „анализе“ како су Руси сигурни да Вучић неће испунити обећања која је дао Западу… А шта сте то обећали?

— Седам година слушам како сам некоме обећао независно Косово, само не могу да кажу име једног човека коме сам то обећао. Седам година слушам приче како сам издајник. Издајник сам јер сам вратио Србију на Косово, и Курти ме због тога напада. Издајник сам јер нисам дозволио да нам полиција на северу буде већински албанска. Издајник сам што нисам прихватио Тачку 14 Бриселског споразума да Косово уђе у УН. Издајник сам, иако нисам ја пребацио решавање косовског питања из УН у ЕУ 2009. године. Издајник сам, иако нисам ја поставио питање 2010. на онако шепртљаст и идиотски начин о легитимности косовске независности као што су други поставили. Издајник сам, иако нисам ја поставио границу на Јарињу и Брњаку 2011. године, него неко други. Дакле, у чему се састоји издаја осим у њиховој халабуци и вици?

Како разумете поруку Дмитрија Медведева да је неопходно поштовање Резолуције 1244 кад се истовремено и каже да ће се поштовати договор Београда и Приштине?

— Суштина је да договор треба да постигну они који морају да уреде своју будућност. Договор у коме нико не би био срећан до краја. Али, тог договора нема и неће га ни бити. Српске нежне уши би волеле да увек чују оно што им се свиђа, иако то није близу реалности. Али, није у томе проблем. Проблем је што Албанци не желе да чују ништа што је стварни компромис. И коначно, све што се данас Србији нуди са Запада није никакав компромис.

Рекли сте јавно да Србија нема никакву понуду са Запада за Косово…

— Ангела Меркел је, да будем искрен, била према Србији фер током једног разговора у Давосу. Она ми је отворено рекла: „Ми, Александре, не можемо да прихватимо поделе, разграничења, ново утврђивање граница…“ Ја сам јој пре тога рекао да границе нису утврђене. За нас је граница једна, за Берлин је друга. За Русију је граница једна, за Америку је друга. За Кину је једна, за Француску је друга. За Шпанију је једна, за Британију је друга… И кажем им, дајте да то утврдимо!

И, шта вам одговарају?

— Кажу: „Не може! Косово је независно у целини територије, али разумемо ваш проблем, и у овом тренутку немамо много тога да понудимо“.

Дакле, може све, али морамо да признамо Косово?

— Мени је савест мирна јер се борим за свој народ. Ниједну одлуку нисмо донели под притиском. Нисам пуштао терористе из затвора нити сам одустајао од обележавања годишњице НАТО бомбардовања. Водили смо политику као слободна и независна земља, и то ћемо наставити. Проблем је што друга страна зна да хоће независно Косово, а ми често само знамо шта нећемо, али не и шта хоћемо. Волели бисмо негде да уцртамо као свој и Качаник, у коме нема ниједног Србина, а то је најзначајније место за регрутацију тзв. Исламске државе у Европи. Уцртали бисмо га као своје, иако ни у перспективи ниједан Србин неће пожелети да живи тамо и никоме ништа не значи. Само се многи праве да нам је и Качаник много важан и да не могу да изговоре ову јерес коју ја изговарам.

Долазе сад разни светски емисари да покушају да вас убеде у решење за Косово? Може ли доћи до промене формата преговора и организовања неке међународне конференције како би се дошло до решења?

— Плашим се међународних конференција, али када би до тога дошло, морале би да учествују све велике светске силе. Залажем се за то да разговарамо са Албанцима и да покушамо да дођемо до компромиса. Очигледно да је то тешко. Чујемо сад и лажи о тровању Албанаца после избора на Косову. Инсистираћу на истрази о том наводном тровању. После свака три дана ћу им поновити питање: завршисте ли истрагу? А наравно да су се неки разболели због победе Српске листе, која неће да се одрекне српског имена и презимена.

Имате ли механизме да заштитите српски народ на Косову?

— Увек ћемо имати снаге да заштитимо Србе од погрома и од онога што су доживели деведесетих и 2004. године. Озбиљан сам кад то говорим, не зато што имам неке планове или претим. Али, нећемо дозволити да нам неко убија и протерује народ. Не можемо више допустити да се неко иживљава над нашим народом.

Спекулише се данас по медијима и да Русија контролише и власт и опозицију у Србији?

— Можда би донело гласове да кажем да је то тако, али није. Србија води своју политику, и захвалан сам Русији што то поштује. А захвалан сам и другима у свету који то поштују. Многима ће увек сметати вињак који продајемо у Русији и гас који увозимо. Све ће им сметати. А шта хоће, да купимо дупло скупљи гас да бисмо били против Руса? Е, не пада ми на памет! Могу да ме смене, али то се неће десити.

Јесте ли задовољни конкретним договорима са премијером Медведевом?

— Посета је прошла много боље него што смо и сами очекивали. Домети посете много су већи. Потврдили смо сарадњу, искрено пријатељство и највиши степен поверења који имамо једни у друге. Договорили смо много конкретних пројеката. Од проширења складишта гаса у Банатском двору до реконструкције пруге од Ваљева до границе са Црном Гором која би требало да почне на пролеће, а Руси не касне са роковима. То је посао као изградња пруге Београд—Бар. Многе пројекте ћемо укључити и у Национални инвестициони план, који би требало да усвојимо петог или шестог децембра, кад се усвоји и буџет. То представља дубинско подизање стандарда у Србији. Издвојићемо десет милијарди у наредних четири или пет година. Циљ је да уведемо водовод и канализацију у сваку општину и да покушамо гас да проширимо свуда.