Ф. РОДИЋ: Прича о два глумца

Био је 6. октобар када су присталице покрета „Један од пет милиона“ плакатима „Бојкот“ излепили излог продавнице и возило глумца Ненада Јездића, у маниру неких прошлих, много мрачнијих времена. Учинили су то инспирисани вероватно једним од својих духовних вођа, академиком Душаном Теодоровићем, који је, због улоге коју је овај сјајни глумац имао у отварању ауто-пута „Милош Велики“, јавност обавестио да неће више куповати Јездићеву, иначе, одличну ракију.

Некако паралелно с овим, десио се скандал са цепањем српске заставе у представи „Пад“ Кокана Младеновића, у којој учествује глумац Бранислав Трифуновић, о чему сам писао прошле недеље. Јавност је на ово реаговала бурно, једним делом осуђујући чин, другим правдајући га „уметничком слободом“. Тако су „независни“ медији и личности, „интелектуалне“ и „моралне“ громаде скочиле да нам свима објашњавају да то не ради глумац него лик којег он на бини игра следећи некакав драмски текст. Врло ретко духовити Зоран Кесић се потрудио да нас „едукује“ и да свим „глупанима глупим, необразованим“ (Н1, 8. октобра) објасни да ни Де Ниро у „Таксисти“ није заиста убио 15 људи и да је то све само глума. Онда објасните и својим истомишљеницима, у првом реду старијем Трифуновићу, да је Јездић само глумио и радио свој посао.

У овоме није битно да ли је Трифуновић својеручно цепао заставу у представи или је то учинио неки други глумац, као што се, изгледа, испоставља. Није толико ни битно шта је учињено на сцени под плаштом „уметничке слободе“. Битне су речи које је Трифуновић јавно изговорио после представе, објашњавајући овај чин и дајући му некакво „морално покриће“. Укратко, Трифуновић је с гађењем одбацио српску заставу, рекавши да су под њом чињени разни злочини и да она због тога није његова. То није била глума, то није био драмски текст, и то је разлог због којег га, макар ја, критикујем.

Колико ми је познато, Трифуновићу, једном од првих организатора протеста „Један од пет милиона“, нико нигде не лепи никакве плакате, нити му оштећује имовину, нико му не прети насиљем, нико не позива на „линчовање“, као што је то Кесић приказао, као што то чине његове присталице и истомишљеници, које нико не назива „глупацима глупим, необразованим“. С друге стране, Кесић каже да „не треба цепати заставу, већ треба цепати те ликове који су присвојили заставу“. Кесић би некога да „цепа“? А како то? Јел’ позив на „цепање“ људи „уметничка слобода“ и „добар виц“?

Редакција „Инсајдера“ у свом препаметном, храбром и непотписаном коментару поводом случаја наводи: „Да прозивање глумца Бранислава Трифуновића није опасно, било би глупо. Много глупо. Да је комедија, ликови који тумаче представнике медија који пласирају наслове о Б. Т. који цепа заставу или они који га туже због тога, можда би изазвали и извесну дозу сажаљења резервисану за особе које нису у стању да разликују реалност од фикције.“ Иста матрица са све едукативним моментом о томе шта су позориште и глума. Они који мисле да је Трифуновићево пљување по застави за критику су „глупаци“ које би требало „жалити“ да нису „опасни“. Једина разлика је што „Инсајдер“ не позива (отворено) на „цепање“ тих „опасника“. Поред тога, они оптужују да се у вези с Трифуновићем „креирају лажи“. Пре таквог става, ови „истраживачи“ би требало да погледају снимак разговора после представе, јер све и ако је тачно да Трифуновић није цепао заставу на сцени, понављамо, цепао ју је после. Метафорички.

Кажу и да се критиком Трифуновићевог пљувања по српској застави „црта мета политичким противницима са нескривено измишљеним разлозима и огољеним злим мотивима“. Огољени зли мотиви? По ком основу неко из „Инсајдера“ може да, на пример, мени импутира злобу? Напорним истраживачким радом су дошли до сазнања да мрзим Трифуновића, а не његово пљување српске заставе? Измишљени разлози? Још једном, истраживачи, погледајте снимак. И на крају, имате ли коју реч у вези са цртањем мете на Јездићевом челу?

Аутор Филип Родић