Ф. Родић: Америчка историја икс

Шта би Скот рекао, да ли је лаж и клевета давати легитимност „цркви“ коју нико нормалан на свету и нико од било каквог ауторитета није признао?

Да ли је заиста потребно измишљати клевете и лажи на рачун Сједињених Држава, као што то пре десетак дана рече одлазећи амбасадор Кајл Скот, или је довољно само реално извештавати о активностима Вашингтона и његових представника?

Уз хвалоспевни, готово гусларски, наднаслов „Сусрет с Михаилом“, Радио-телевизија Црне Горе информисала је јавност о посети америчке амбасадорке у овој држави Џуди Рајзинг Мирашу Дедеићу, шефу невладине организације зване Црногорска православна црква. „Задовољство је посетити Црногорску православну цркву и учити о њеној историји“, написала је Рајзингова на свом твитер-налогу после обиласка ваљда „митрополије“ ЦПЦ, на Цетињу. Питам се да ли би за Скотове уши клевета било сада рећи да Рајзингова не располаже озбиљнијим интелектуалним капацитетима, ако јој изузетно задовољство представљају лекције дужине петнаестак минута, пошто верујем да је и то превише времена за најдетаљније могуће предавање о историјату НВО основане јула 1993. године. Можда је лаж рећи да некоме ко долази из државе чија се историја протеже на непуних 250 година 26 година постојања једне „цркве“ може бити „историја“.

Колико бих волео да сам присуствовао том часу „историје“, али нажалост, могу само да нагађам о чему се ту говорило. Да ли је прва тема било житије Антонија Абрамовића, првог „митрополита“ ЦПЦ? Да ли су се учесници предавања смејали анегдотама што их Антоније имаде с дечицом, због чега је избачен и из Српске и из Руске православне цркве? Како ли су представљене авантуре једног од оснивача ЦПЦ Стева Вучинића, својеврсног Индијане Џоунса, који је пре десетак година Народном музеју Црне Горе за 20.000 евра продао историјске артефакте које „није узео“ са неког од заштићених археолошких локалитета, него их је „набавио на други начин“? Је ли било речи о „Никејском сабору“ ЦПЦ, на којем су оци оснивачи цркве решавали проблем проналажења верника, пошто се већина присутних сматрала атеистима? Јесу ли поменута дела Михаилова, односно Мирашева, који је баш као и његов претходник „због тешких злоупотреба свештеничког чина“ избациван из сваке признате православне цркве на овоме свету? Јесу ли се дотакли главног циља ЦПЦ како га је оне јулске ноћи 1993. на Цетињу поставио први председник НВО ЦПЦ Драгоје Живковић рекавши: „Ако успијемо да изборимо аутокефалност ЦПЦ, са српством у Црној Гори ће бити готово?“

Ово последње вероватно јесу разматрали, јер зашто би, иначе, угледна амбасадорка Рајзинг ишла да о историји учи код Мираша, уместо да оде неколико стотина метара даље, у Цетињски манастир, где има шта и да се види, а и да се чује. Или није кадра да чује било какву иоле компликованију и дубљу причу, или није ни дошла по лекцију из историје него се код Мираша упутила неким другим послом. Не желимо да клевећемо и лажемо па да се замерамо Кајлу Скоту и нећемо рећи да чињеница да у својој објави о „сусрету с Михаилом“ ЦПЦ третира као нешто стварно, нешто што доиста постоји у свом прокламованом облику говори да јој она са своје стране у име америчке државе даје аутокефалност и самим тим снагу да истраје у напорима да са „српством у Црној Гори буде готово“. Ма не, жудња за сазнавањем детаља потпуно просте и сиромашне (а уз то и лажне) историје јесте плод чињенице да је Рајзингова расла и образовала се у држави којој су главне историјске личности разбојници попут Џесија Џејмса или Џона Дилинџера, војсковође попут Џорџа Кастера, а први председник борац за слободу који је држао робове. Шта би Скот рекао, да ли је лаж и клевета давати легитимност „цркви“ коју нико нормалан на свету и нико од било каквог ауторитета није признао? А да ли је доиста дипломатски?

И тако, опчињена својим новим сазнањима о историји ЦПЦ, Џуди Рајзинг није ни приметила да су, док је она слушала беседу Мираша Дедеића, представници албанског народа у Црној Гори претили непоштовањем закона државе у којој живе и позивали своје сународнике да учине исто. Да ли је могуће да америчка амбасадорка није реаговала на претње правном поретку државе чланице НАТО којој ова организација и Вашингтон гарантују мир и стабилност? Да ли је могуће да САД подржавају протеривање званичне црногорске заставе из подручја насељених већински албанским живљем и употребу искључиво албанске државне заставе?

Истовремено, Скот Србима поручује да би требало више да се угледају на Светог Ђорђа, којег масовно славе, и „убију аждају“. И он има за српске стандарде чудан приступ историји. Он као да не зна да су Срби вазда изнова и изнова убијали разне аждаје и да су, као и Свети Ђорђе, због тога често страдали мученичком смрћу. Убијали смо аждаје и силом и речју, само што је то у држави Скота сматрано „агресијом“ или „лажима и клеветама“.