Ломпар: Разграничење би било “смоквин лист” за признање независности

Разграничење би било „смоквин лист“ и прикривени облик признавања косовске независности, изјавио је „FoNetu“ професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар и додао да је за њега, као предавача културне историје Срба, косовска компонента једна од стожерних за српски културни и национални идентитет.

У серијалу разговора „Косинус“ Ломпар наводи да се залаже за замрзнути конфликт зато што је, како оцјењује, „стање тренутно горе него пре бриселског споразума, али је још увијек боље од онога које би било после признавања независне косовске државе“.

Не дјелује ми да је компромис по питању Косова у овом теренутку могућ, каже Ломпар и оцјењује да није логично очекивати да се тај проблем може ријешити без уплива светских сила.

Не дјелује ми да је компромис по питању Косова у овом теренутку могућ, каже Ломпар и оцјењује да није логично очекивати да се тај проблем може ријешити без уплива светских сила.

„У овом тренутку ми се чини да однос још није такав да би се нешто могло суштински промијенити, осим да се пронађе неки прикривени облик како би се спровело оно чему се од почетка тежи у настојањима западне, односно америчке моћи – да Косово и Метохија буду признати као независна држава“, навео је Ломпар.

Према његовом мишљењу, чланство Косова у УН је недопустиво, а референдум види као обавезу уколико се ради о промени Устава, мада сумња у објективност читавог процеса.

„Атмосфера која се креира, терористичка настројеност огромне већине медија, агресиван тон властии, подршка свјетских сила апсолутно недемократским облицима понашања, како овде тако и на другим тачкама гдје живи дискриминисани српски народ, показују да објективних услова за разуман референдум нема“, оцјењује Ломпар.

Он указује да је плашење последицама „трик режима да се, противно већинској вољи народа, изнуди решење које је, заправо, капитулација“.

„Последице, као што видимо у случају Црне Горе или Хрватске, зависе од степена толеранције који ће западна, односно америчка сила имати према облицима дискриминације српског народа, како у Хрватској и Црној Гори, тако и на Косову и Метохији“, сматра Ломпар.

Када је у питању његов лични и емотивни доживљај Косова, истиче да је тамо био много пута и да због природе своје професије много зна о тамошњим манаститима.

„Чак знам више него што би они који би признали независност Косова и Метохије и помислили да постоји. Оно што сам ја заборавио о Косову и Метохији оно нису ни знали“, закључује Ломпар.