ФИЛМ „ДНЕВНИК ДИАНЕ БУДИСАВЉЕВИЋ“ ПРЕДСТАВЉЕН У ЗАГРЕБУ: Није пристала на усташке злочине

ЈЕДАН од најишчекиванијих филмова у региону у овој години, „Дневник Диане Будисављевић“, загребачке редитељке и сценаристкиње Дане Будисављевић, чија је премијера заказана 18. јула на Пула филм фестивалу, представљен је прошле недеље у Музеју прекинутих веза у Загребу.

Реч је о филму који представља својеврсни подухват у кинематографији овог простора – у дугометражној играној форми први пут доноси истиниту причу о храбром подвигу Аустријанке Диане Будисављевић, која је својом „Акцијом ДБ“ током Другог светског рата, од усташа и од сигурне смрти спасла више од 10.000 српске, јеврејске и ромске деце.

– За причу о Диани Будисављевић и њеној акцији која се може назвати цивилизацијским подвигом, дознала сам из њеног дневника који ми је пре десетак година дала тадашња управница Спомен-подручја Јасеновац Наташа Јовичић – изјавила је редитељка на представљању свог филма. – Диана Будисављевић била је другачија хероина. Није бацала бомбе, носила пиштољ, нити била илегалка, већ госпођа из високе класе која је сасвим другим средствима кренула у рискантну акцију. Својом упорношћу, непристајањем на „не“ и непристајањем на злочин, она је, заправо, била родоначелница онога што данас зовемо грађански активизам.

„Дневник Диане Будисављевић“ је, иначе, први дугометражни играни филм и дебитантско остварење редитељке Дане Будисављевић, и према њеним речима, најзахтевнији ауторски процес у којем је учествовала до сада.

– Морала сам да савладам нова знања и вештине како бих се могла носити с тако великим пројектом. Зато је све трајало скоро десет година, али резултат је коначно ту. Када улазите у толико контроверзну и осетљиву тему, морате се уверити да се све тако догодило, и морате пронаћи филмски језик који може пренети тако велику причу.

Радња филма почиње 1941, Диана Будисављевић у том тренутку са супругом лекаром, ћеркама и тек рођеном унуком, живи животом загребачке високе грађанске класе, али у јесен те године она сазнаје да Јеврејке и Српкиње с децом одводе у усташке логоре. Користећи своје аустријско порекло, Диана апелује на власт, Цркву и Црвени крст да спасе барем децу. Нико од њих не жели да преузме одговорност, и она с неколицином пријатеља, у свом стану, прикупља помоћ и организује акцију спасавања деце.

Међу преживелом српском децом су Живко, Милорад, Зорка и Нада, који се, готово 80 година касније, враћају у логоре свог детињства, и тек тада спознају да живот дугују непоколебљивој снази једне жене…

Насловну улогу у филму игра хрватска глумица Алма Прица.

– Диана је била доказ одбране људскости, неко ко је у тако застрашујућим околностима ишао против њих, а пред очима је имала само судбину те деце и људи – изјавила је Прица, истичући да је и она овај филм први пут видела на пројекцији у музеју, и да је била веома узбуђена и дирнута управо присуством те некадашње деце коју је Диана спасила, и која се појављују у филму.

– Данас су то људи трећег доба, који без велике драматике причају о својим сећањима, и видела сам колико је то једна страшна траума која им је остала утиснута.

Године рада на овом филму, како је истакнуто, биле су, пре свега, амбициозни историјско-истраживачки пројекат, а историчаре је предводио Силвестар Милета. Прегледане су хиљаде страница архива, забележене стотине сати интервјуа са сведоцима овог времена, и сакупљени су вредни материјали који су редитељки омогућили да на веродостојан начин причу о Диани Будисављевић истргне из заборава.

Филм је окупио најбољу регионалну глумачку екипу, у којој су Мирјана Карановић, Игор Самобор, Ермин Браво, Арета Ћурковић, Крешимир Микић, Тихомир Станић, Вили Матула, Урша Раукар, Бисерка Ипше… Као аутори, „Дневник Диане Будисављевић“ потписују и косценаристкиња Јелена Паљан, директор фотографије Јасенко Расол, сценографи Душан Милавец и Иво Хушњак, костимографкиња Мартина Франић, маскер Душица Вуксановић.

Суфинансирање филма подржали су Хрватски аудиовизуални центар, Филмски центар Србије, Словенски филмски центар, Савет Европе Еуримаж, програм Креативна Европа МЕДИА, и Хрватска радио-телевизија (ХРТ).

НЕПОЖЕЉНО ГЕРМАНСКО ПОРЕКЛО

ДИАНА је, свесна да ће и рат једном проћи, помно водила картотеку дечјих судбина, али јој је то сведочанство 1945. бесповратно одузела комунистичка власт, јер је тада њено германско и грађанско порекло постало непожељно. Захваљујући Дианином дневнику, који је после њене смрти пронашла њена унука, расветљена је херојска улога жене уверене да њен живот није вреднији од живота недужно прогоњених.