САЈАМ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ: Представљање издања Андрићевог института
фото: Искра
Претпоследњег дана четвртог Сајма књига у Андрићграду, представљена је издавачка делатност Андрићевог института.
Руководиоци Андрићевог института истакли су да је жеља и жељени резултат рада свих одељења Андрићевог института, а кроз све што се објављује, у ствари постајање једном од кровних научних институција Републике Српске и Србије.
фото: Искра
У оквиру Одељења за историју Андрићевог института, представљена је књига „Град Ниш током лета 1915. године“. У питању је теза одбрањена на Медицинском факултету Универзитета у Лозани аутора Теодора Живановића, а у циљу добијања звања доктора медицинских наука.
фото: Искра
– Књига је штампана у штампарији у Лозани 1916. године и од тада јој се губи сваки траг, а сада се опет може пронаћи у Андрићевом институту. У питању је књига која се на микро плану бави тадашњим историјским приликама – истакао је Желидраг Никчевић.
Руководилац Одељења за српски језик Андрићевог института, Милош Ковачевић, истакао је да сва издања овог одељења теже томе да буду значајна у области лингвистике, као и да се језик на научним скуповима који се одржавају у Андрићевом институту сагледава са свих аспеката.
фото: Искра
– Прва међу књигама које је објавило ово одељење јесте зборник радова „Српски језик и ћирилица данас“ која се бави језиком и писмом као вододелницама националног идентитета, док је други зборник са научног скупа чија се тема сама наметнула, „Иво Андрић и српски језик“ у ствари део шире теме којом се ово одељење бави, а у питању је значај српског језика за очување српског културног идентитета – истакао је Ковачевић и додао да је следећи зборник са научног скупа посвећен добитнику „Велике награде Иво Андрић“, а овакви скупови ће постати традиционални – У питању је зборник радова са научног скупа „Језик, књижевност, музика: Поезија и музика Боре Ђорђевића“ – каже Ковачевић.
фото: Искра
Додао је и да је последње у низу издања Одељења за српски језик и његова књига „Борба за ћирилицу и српски језик“ која анализира стање језика и писма и нуди одређене одговоре који се тичу проблема на које наилази српски језик данас.
Александра Вранеш, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и руководилац Одељења за књижевност Андрићевог института, рекла је да је оно што ову годину повезује са осталим објављивање часописа ЛИК који је лице савремених теоретских, историјских и примењених истраживања о литератури, језику и култури.
– Поред одржавања научних конференција које ово одељење организује четири пута годишње, редовно објављујемо и зборнике резимеа, а након њих и зборнике радова. Неки од зборника су „Филип Вишњић – песник и беседник“ и „Српске песникиње“. У оквиру библиотеке „Посебна издања“, штампана је књига Валентине Питулић „Саздаде се бела црква“ о српском народном стваралаштву Косова и Метохије. Што се тиче едиције „Културе у сусрету“, штампали смо књиге „Друштво спектакла“ Ги Дебора и „На линији“ Жозефа Понтиса – истиче Вранеш.
фото: Искра
На крају представљања ових издања, представници Андрићевог института рекли су да се надају да ће све оно што са својим издањима чини Андрићев институт утицати на књижевности, језик и историју српског, па и осталих народа чији су представници били или ће бити део научних скупова, или барем гости, Андрићевог института.
