КУСТУРИЦА: Умјетност пред великом промјеном

Умјетност се налази пред великом промјеном која ће, вјероватно, донијети неки нови квалитет и не треба бити песимиста, рекао је данас прослављени српски режисер Емир Кустурица поводом трећег „Београдског контрапункта“, на којем учествују писци, умјетници и ствараоци из Ирана, Кине, Русије, Швајцарске, Србије.

Кустурица је уочи почетка скупа који се бави темом „Умјетност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице“, рекао новинарима да се умјетници различито понашају у миру и рату.

– Мислим да је однос умјетника према рату увијек однос према нечему што је било крајње сложено у прошлости, па је доводило чак до тога да су се групе умјетника скупљале и правиле кругове који су се бавили убијањем као естетским чином – рекао је Кустурица.

Са друге стране, додао је Кустурица, велики књижевници су правили портрете људи у стању у којем је заправо индустрија рата произвела индустрију депресије и невоља које су се шириле попут куге.

Он је рекао да се у новом стандарду умјетност производи паралелно са ратом, а невладине организације постоје да испричају причу шта не ваља о оном који је или поражен или учестововао, док њихови шефови по свијету и даље шире рат.

Кустурица наводи да је онда врло тешко бирати између хуманистичке поставке и оног што ради амерички режисер Квентин Тарантино, када на трагу енглеских клубова прави филм у славу убијања.

– Умјетност увијек доводи до бољег разумијевања, али ми смо прошли вријеме умјетности, живимо у вријеме постумјетности, у вријеме видео-игара и такозване научне културе – рекао је Кустурица.

Он је указао да само укидање бисокопа као емоционалног израза, довођење у сферу гледања на телефону или телевизији, заправо представља укидање те врсте умјетности.

– На срећу постоји књижевност, али, на несрећу, све мање људи чита, а све више пише. Тако да се налазимо у једном врзином колу и пред великом промјеном која ће донијети вјероватно неки нови квалитет. Не треба бити песимиста – рекао је Кустурица.

Министар културе Србије Владан Вукосављевић рекао је да је тема умјетности у временима кризе и ратова, којом ће се бавити трећи „Контрапункт“, деликатна и у складу са духом времена.

Он је рекао да је овај сусрет писаца, умјетника и стваралаца са различитих меридијана, који у Београду разговарају о актуелним темама, прилика да се чује шта о тим темама мисле они који долазе из другачијих културних кругова, политичких околности и историјских садржаја.

Вукосављевић је напоменуо да на овом сусрету учествују гости из Ирана, Кине, Русије, Швајцарске, Србије.

– Као и претходне двије године, `Контрапункт` је место сусрета, сучељавања, а не сукоба идеја, него поређења идеја и ставова. Задатак уметника и интелектуалаца јесте да се храбро суочавају са питањима битним за историјски тренутак – рекао је Вукосављевић.

Он је оцијенио да је данас друштво у Србији, као и свуда у свијету, изложено баналним и небитним темама, односно садржајима који служе за забаву или „баратају индустријом страха и стрепње“.

– Оваква промишљања иду на добробит сваком човеку, да покренемо нека питања и покушамо да нађемо неки одговор – истакао је Вукосављевић, наводећи да је мјесто сусрета Београд, у којем се у симболичком смислу сусрећу цивилизације и културе.

Трећи „Београдски контрапункт“ одржава се данас у Великој сали Југословенске кинотеке у Београду и бави се темом „Умјетност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице“.

Учесници округлог стола су водећи прозни писац Ирана Хабиб Ахмадзаде, уредник у швајцарској издавачкој кући „Доба човјека“ /L`Âge d`Homme/ Слободан Деспот, кинески драмски писац Џанг Ђићијанг и један од водећих руских прозних писаца Герман Садулајев.

Уводничари и модератори разговора су министар културе и информисања Владан Вукосављевић и режисер Емир Кустурица.

„Београдски контрапункт“, у организацији Министарства културе и информисања Србије и Завода за проучавање културног развитка је скуп чији је циљ да окупи умјетнике и мислиоце из различитих дијелова свијета, који својим радом значајно доприносе разумијевању савремених свјетских токова.

На прошлогодишњем скупу, посвећеном теми „Шта са глобализацијом у култури?“, говорили су Џанг Кангканг, Јуриј Пољаков, Гунар Кваран, Франсиско Лопез Сача, Дејвид Хомел и Владимир Пиштало.

На првом окупљању 2017. године на питања постављана у оквиру теме „Шта књижевност може да учини у данашњем времену?“ одговарали су Петер Хандке, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, Ју Хуа и Милован Данојлић.