ДИЗНИЛЕНД КОСОВО: Како је изгледала прослава „рођендана косовске слободе“ у Приштини

Игроказ Косовских Албанаца под називом „Обележавање 20. годишњице уласка НАТО трупа на Косово“ одржан је у Приштини. Свечаност је, заправо, почела јуче концертом Косовске филхармоније у Катедрали свете Мајке Терезе.

Данас је настављена великим скупом на Тргу Скендербега у центру Приштине. Тај трг, некада познат као Карађорђев трг, опасан је оградом која је намењена одељивању грађана од високих званичника, којих данас није мањкало. Међу званицама, поред бившег председника САД Била Клинтона и његове државне секретарке Медлин Олбрајт, као и генерала Веслија Кларка, команданта НАТО за време агресије на СРЈ, нашли су се и бивши председник Хрватске Стипе Месић и албански премијер Еди Рама.

У првим редовима, на столицама постављеним у облику амблема НАТО-а, нашао се и Рифат Јашари, званични представник те терористичке породице и незванична маскота сваке приштинске власти. Био је ту и актуелни заменик помоћника америчког државног секретара Метју Палмер. Не знамо да ли је Палмер дошао као представник званичног Вашингтона или дубоке државе, тек, он је у свом говору подсетио да ће САД увек стајати уз (независно) Косово.

„У најновијој држави у Европи, грађани Косова показали су да могу бити део друштва које напредује у евроатлантским интеграцијама, а за то имате подршку САД“, поручио је он са говорнице која је била постављена у центар НАТО амблема формираног од столица.

Остали говорници, у име косовских Албанаца — Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Кадри Весељи, а у име њихових савезника Клинтон и Олбрајтова, потрудили су се да подсете колико је Косово напредовало у политичком и економском смислу, како су изграђене демократске институције, како је изграђено цивилно друштво, како се поштују мултиетничност и права мањина.

Посебно је егзалтирана била Медлин Олбрајт, која не само да је добила орден из руку Рамуша Харадинаја, већ и споменик (бисту) и трг у Приштини. НАТО агресија је, према њеним речима, била борба снага које се залажу за демократију и људска права против варвара.

Клинтон, кога је Олбрајтова извела на бину као да је реч о додели Оскара, или, у најмању руку, o скупу неке политичке партије, био је посебно конфузан. У предугом и збрканом говору, у круг је вртео неколико парола о Косову, од тога да је једна од четири државе са економским растом у Европи, преко тога да судбина Косова сада зависи од његових грађана, до тога колико је праведна била агресија НАТО-а.

Иако се није радило о скупу неке политичке партије, радило се о скупу једне политичке опције, који је за циљ имао да покаже сву праведност агресије НАТО-а и праведност америчке одлуке да подржи терористе да задобију независну територију. Нису само говори званичника указивали на то, већ и цела иконографија којом је Приштина украшена.

У рано јутро, када је екипа Спутњика допутовала у Приштину, на прилазима граду ништа није указивало да се ради о посебном дану. Међутим, како смо прилазили центру, тако су полицијске снаге биле све бројније. Једино су специјалне јединице РОСУ распоређене у последњем тренутку пред почетак скупа, али све то са једним циљем — да се прикаже да је Косово део „породице цивилизованих народа“.

Од Булевара Била Клинтона, преко Булевара Мајке Терезе, закључно са Тргом Скендербега, постављена је заштитна ограда, између које је било предвиђено да прођу званичници у „Шетњи за слободу“, која је одржана одмах након скупа на Тргу Скендербега.

Оно што нам је било чудно је изостанак уобичајене националистичке иконографије — врло мало албанских застава, људи обучених у црвено-црну комбинацију, транспарената на којима се велича тзв. ОВК… Када се Рамуш Харадинај својевремено враћао из Хага као слободан човек, на аеродрому су га дочекали ветерани тзв. ОВК уз таламбасе и зурле. Сада је све то изостало, тек неколико старијих људи, укључујући и већ поменутог Јашарија, носили су кече на главама.

Иконографија је једино указивала на везу између „слободног Косова“ и НАТО-а — транспаренти плаве боје на којима је изражавана захвалност на језицима земаља-чланица Алијансе постављени су на свим владиним зградама у центру града. Протокол међу званицама строго је поштован — одела и кравате или костими за даме — све је одисало европским, „цивилизованим“ маниром — као да се налазите усред неке средњоевропске државе пред оперски концерт.

Све то требало је да потврди речи говорника — да је Косово део „цивилизованог света“. Метју Палмер, осим што је дипломата, познат је и као писац. Можда ће „свечаност“ на којој је узео учешће да му послужи као потка за нови роман у коме постоје два паралелна света — један је онај, назовимо га Дизнилендом, који постоји у главама приштинских званичника, Клинтона и Олбрајтове, а други је стваран, онај који се налази иза плавих кулиса на којима је исписана захвалност НАТО-у што је на Косово донео демократију, мир и људска права. А тај стварни свет светлосним годинама је далеко од демократског, мултиетничког и просперитетног Косова.