СРБИЈА, ИЗВЕСНО, ДОБИЈА РУСКИ ПВО СИСТЕМ: Са „Панциром“ не може да се понови деведесет девета

Фото: Sputnik / Јевгениј Бијатов

За време војне параде у Нишу Србија је очекивала да види посебну „посластицу“ — противавионски систем „Панцир С1“. „Посластицу“ је и добила — руски тенк Т-72МС, a „мигови 29“ и руски хеликоптери Ми-35 били су главне звезде параде у граду на Нишави, док се на моћни „Панцир“ и даље чека.

Како Спутњик сазнаје, у Русији се и даље ради на производњи српских „Панцира“ и сада је питање времена када ће они бити готови и спремни за испоруку.

„Панцир“ је веома тражен на страним тржиштима. Њега су већ набавиле земље попут Алжира, Ирака, Уједињених Арапских Емирата, Омана, Јордана, Бразила. Према наводима руских медија, цена једног система је од 13 до 15 милиона долара, али Влада Србије га набавља по најповољнијим могућим условима.

То је ПВО систем који је руски председник Владимир Путин препоручио председнику Србије Александру Вучићу током војне параде на Црвеном тргу у мају прошле године, а руски војни експерт Александар Жилин каже да „Панцир“ превентивно делује у одвраћању евентуалне агресије и да ће Србији омогућити поуздану заштиту.

„Веома ме радује што ће се у Србији појавити ’Панцир‘, јер Србија није богата земља, а однос цене и квалитета комплекса је просто јединствен. Уз релативно ниске трошкове, ’Панцир‘ ће Србији пружити поуздану одбрану“, истиче Жилин.

Експерт подсећа да је „Панцир С1“ развијан средином деведесетих година и да је наследник фантастичних совјетских ракетних система, као што су „Шилка“ и „Тунгуска“.

„’Шилку‘ страни противници веома добро знају, зато што су губили и до 10 авиона одједном. Онда је ту била ’Тунгуска‘. И из тих система је ’израстао‘ чувени ’Панцир С‘. Тај комплекс има 12 ракета и 1.500 топовских зрна. Он пресреће циљеве фактички од најниже висине до 15 километара. Ракета уништава циљ и на растојању од 20 километара. То значи да не постоји никаква опасност за технику коју покривају ови системи“, наводи Жилин.

Војни експерт истиче да је „Панцир С“ једини систем на свету који може да отвори ватру на циљеве док је део колоне у маршу.

„Таквих система више нема у свету. Замислите колону која маршира, а ако је ’Панцир‘ у њеном саставу, она је поуздано покривена. Не могу јој ништа ни авијација, ни ракете противника — нико!“, додао је он.

И, што је најважније, наводи Жилин, овај систем омогућава да се веома ефикасно покрије техника, посебно у условима интензивне борбе.

„Због тога је он тако високо цењен, и због тога Американци негативно реагују када друге земље закључују уговоре са Русијом о његовој куповини. Америчка војска је усмерена на вођење борбених дејстава на територијама других земаља, тако да све оно што је повезано са системом противваздушне одбране, заштитом технике и свим оним што предлаже Русија руши њихову концепцију и код њих изазива нервозу. Њихова војска је чисто интервенционистичка, што је и забележена у њиховој војној доктрини“, каже Жилин.

Експерт Центра за стратешке анализе и технологије, капетан у резерви Максим Шеповаленко каже да се Србији наоружаној „панцирима“ не може поновити агресија коју је доживела крајем деведесетих од стране НАТО-а.

Он, такође, сматра и да би Србија требало озбиљно да размисли о набавци С-300.

„Кратко речено, они су добри за Србију, јер се Србима неће поновити ’99. година. Оно чиме су гађали Србију тога више неће бити, зато што је ’Панцир‘ намењен за пресретање и борбу против крстарећих и навођених ракета. Ми сада видимо, грубо говорећи, како на ваздушној бази Хмејмим ’Панцири‘ пресрећу нападе израелске авијације. То је оно што је недостајало Србима 1999. године и што ће сада имати, иако то не уклања питање модернизације ПВО у целости, с обзиром на то да је ’Панцир‘ систем кратког домета, а удаљену зону такође треба обезбедити. За то би добро дошао С-300“, каже Шеповаленко.

Говорећи о „Панциру“, војни експерти су сагласни да је ту реч о најбољем могућем систему за одбрану од авиона, хеликоптера, крстарећих ракета и беспилотних летелица.

Хибридни противавионски систем „Панцир С1“, укључује противавионске пројектиле и противавионске топове, створен је како би се пружила директна подршка трупама на терену, али и противавионским системима великог домета као што су С-300 и С-400.

„Ракетно-артиљеријски систем ’Панцир‘ је веома ефикасно средство противваздушне одбране кратког домета, с обзиром на то да за нисколетеће циљеве расход ракета може да буде веома велики. Ако се, на пример, напад изврши уз помоћ беспилотних летелица, онда је неефикасно трошити ракете на њега. У овом случају, артиљеријско наоружање је ефикасно. А да би се уништиле значајније мете, онда се користи ракетно оружје“, објашњава руски војни експерт Алексеј Подберешкин.

Он подсећа да је руска армија је „Панцире“ распоредила у Сирији, где су се одлично показали у борбеним условима. Искуства која је руска војска стекла на ратишту у Сирији поучна су не само за Москву већ и за све земље које желе да сачувају суверенитет и превентивно делују у одвраћању од евентуалне агресије.

„Након што је ’Панцир‘ распоређен у Сирији, где осигурава безбедност наших база, и након што је унапређен и усавршен, он је постао нека врста универзалног оружја. То је веома редак квалитет, практично недостижан“, каже Подберешкин.

Систем „Панцир“ се сматра да су међу најбољима у својој класи, а борбена дејства у Сирији омогућили су инжењерима да максимално побољшају ово наоружање.

Модернизацијом су повећане могућности детекције и уништавања мета малих димензија и велике брзине. „Панцир“ данас постоји у више верзија, укључујући и арктичку.

Амерички експерти кажу да је важна предност „Панцира“ способност да функционише при екстремно високим и ниским температурама. На пример, у Сирији су на борбеном дежурству на температурама и до 50 степени Целзијусових, а „Панцир СА“ је распоређен на Арктику на температури од минус 50.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић
?>