Стара је готово век. У њен темељ 1917. положен је грумен руске земље. Ту се чувају иконе које су Руси понели са собом бежећи после Октобарске револуције. Али њени зидови ни данас нису осликани.

„Између два рата се овде доста скромно живело што се тиче руских избеглица. После 1945. такође су нам биле мало скраћене могућности финансирања које бисмо могли да уложимо у фрескописање“, каже Виталиј Тарасјев, старешина руске цркве „Света тројица“.

У цркви су до 1944. биле заставе Наполеонове и турске војске – заплењене у биткама. Ту је још шал царевића Романова. У њој је сахрањен и последњи белогардејски генерал Петар Врангел.

Иако је прво сахрањен у Бриселу, по његовој последњој жељи, пренет је у Србију. Црква је оштећена и у ноћи бомбардовања РТС-а 1999. године.

Ветерани 63. падобранске бригаде желе да помогну у њеном осликавању.

„Мотив је био када се обележавало 180 година дипломатских односа Русије и Србије и када смо били позвани као гости са руске стране у Храм Светог Саве и када смо видели како се то све ради, онда смо почели да размишљамо како да се укључимо“, каже Марко Зорица, ветеран 63. падобранске бригаде

Нови задатак за Мухина

И нашли су начин. Идеја је да уметник Николај Мухин, који је осликао Храм „Христа Спаситеља“ у Москви и сада ради мозаик у Храму „Светог Саве“, ослика и Храм „Свете Тројице“.

Прикупља се новац и материјал.

„Могу да вам кажем да смо пожелели да вратимо задужбинарство, на свој начин, да покренемо народ. Овом причом ми враћамо захвалност“, каже Жарко Бошковић, ветеран 63. падобранске бригаде.

„То ме је подсетило на оне моменте с почетка прошлог века када је велики број Руса дошао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и када смо овде наишли на најтоплији дочек – да смо заиста заједно, да смо добродошли и да можемо да се ослонимо на помоћ српског народа“, каже старешина руске цркве „Света тројица“.

О потребној суми, ветерани не говоре, јер је од новца, кажу, важнији циљ. Део су прикупили, а до довољног износа, рачунају, стићи ће уз помоћ свих који могу да помогну.