БОШКОВИЋ: Штете изазване екстремним климатским условима у Србији веће од пет милијарди евра!

Укупне материјалне штете изазване екстремним климатским и временским условима од 2000. године у Србији процењују се већим од пет милијарди евра, а више од 70 одсто губитака изазвано је сушом и високим температурама, изјавила је данас министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић.

Она је на јавном слушању које је организовао Одбор Скуштине Србије за заштиту животне средине рекла да су поплаве потекле године проузроковале такође велике штете и да процене показују да ће за санацију бити потребно више од 1,3 милијарде евра.

Циљ ресорног министарства је да до краја године изради процене дугорочних инвестиција у приоритетне акције за смањење ризика и адаптацију на измењене климатеске услове, рекла је Богосављевић Бошковић.

Министарка је навела да ће те процене бити израђене на основу анализа погођености, пре свега, у секторима хидрологије и водних ресурса, шумарства и водопривреде.

Како је рекла, израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета и план је да се до краја 2018. године дефинишу циљеви смањења ефекта промене климе на националном нивоу.

Бошковић је истакла да је Министарство начинило процене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године.

„Ове процене ће у предстојећем периоду бити додатно анализиране са Европском комисијом, и након усвајања од Владе достављене Конвенцији. Према овим проценама, ниво емисија у 2030. години креће се од пораста емисија за 4,3 одсто до смањења од 9,8 одсто у односу на емисије 1990. године“, рекла је она.

Навела је да Србија са својим укупним емисијама гасова са ефектом стаклене баште не доприноси значајно глобалним емисијама, али да је она у 2013. смањена за 3,5 одсто у односу на 2010. годину и 25,1 одсто у односу на 1990.

„Суштински верујемо да је потребно учинити максималне напоре како би могућности смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште биле такве да максимално доприносе глобалној борби против климатских промена, али да не угрожавају националне интересе и циљеве развоја“, рекла је министарка на јавном слушању „Климатске промене као реалност у Србији и ЕУ – изазови, одговори и могућности“.

Она је подсетила да је борба против климатских промена једна од најбитнијих тема међународне заједнице, посебно ове године, јер се очекује усвајање новог међународног договора о обавезама за период после 2020. године.

„Поред обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе, Министарство у сарадњи са другим институцијама Владе, али и представницима привреде и невладиних организација и уз финансијску и техничку помоћ Европске уније, започело је успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште и осталих информација од значаја за климатске промене“, рекла је Бошковић.

Додала је да је то значајно како са аспекта усаглашавања националног са законодавством Европске уније, али и зато што ће омогућити систематско и континуирано прикупљање података, као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена.

Богосављевић Бошковић је закључила да је израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета и „да ћемо до краја 2018. године имати јасно дефинисане циљеве и начине њиховог постизања, а како би смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, на економски исплатив начин“.

Шеф одсека за климатске промене у Министарству Данијела Божанић представила је први двогодишњи ажурирани извештај Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе указујући да је укупна емијсија гасова са ефектом стаклене баште у 2013. години износила 62. 520 Гг и она је смањена за 3, 5 одсто у односу на 2010. годину и 25, 1 одсто у односу на 1990. годину.

Према подацима за ту годину енергетски сектор чини 79, 4 укпних емсијија гасова, а прате га сектори пољопривреде и коришћење земљишта, сектор отпада и индустријских процеса и коришћења производа.

Најзаступљенији од гасова са ефектом стаклене баште био је угљен- диоксид , затим метан, потом азотсубоксид, речено је на скупу.

Тагови: Богосављевић Бошковић, Источна Србија, Климатске промене, Материјална штета, Поплаве