ВИНФРЕД ВОЛФ: Оно што је дозвољено другима, Србима није

Винфред Волф (Фото: Новости/ Н. Стојановић)

Немачки политичар и публициста који се, када је немачка јавност 1999. одобравала НАТО агресију, успротивио у Бундестагу. Књига коју је написао у одбрану Срба, у нашој земљи никада није преведена.

У ОВОМ времену, када се преиначавање историјских чињеница одвија паралелно са напорима Србије да постане чланица Европске уније, требало би да будете опрезни како се не би догодило да и сопствену историју прилагодите ЕУ потребама – каже, за „Новости“, Винфред Волф, немачки публициста и политичар са 12 година посланичког стажа у Бундестагу, који ових дана гостује на Сајму књига у Новом Саду.

Пре 20 пролећа, када су НАТО авиони бомбама замрачили небо над Србијом, а немачка јавност у сав глас одобравала своје учешће у тој страшној одмазди „Милосрдног анђела“, Волф је стао на нашу страну. Не само да је за скупштинском говорницом осудио агресију, него је тих дана покренуо анти-НАТО часопис, а затим објавио и књигу под насловом „Бомбасти послови /О политичкој економији косовског рата“. Волфа није поколебало ни то што ова књига никада није преведена на српски језик, мада он у њој објашњава да су се НАТО чланице, руковођене економским апетитима, а не због тобожње српске кривице, одлучиле на агресију на нашу земљу 1999. године.

Са коаутором Клаусом Гитингером објавио је књигу „Тешитељ“ у којој побија тезе аустралијског аутора Кристофера Кларка „Месечари“ који је поводом стогодишњице почетка Великог рата, а на наговор Енглеза, прећутао кривицу великих сила и Немачке за тај рат и кривицу свалио на Русију и Србију. Ову књигу благовремено је превео новосадски „Прометеј“, а захваљујући томе Волф је ових дана први пут дошао у Србију да би је промовисао на новосадском сајму писане речи.

* Шта вас је у Кларковој књизи нарочито подстакло да напишете одговор „Тешитељ“ у којој сте опет на страни Србије?

– Оно што ме је зачудило у Кларковој књизи јесте то да он „месечарима“ назива одговорне за рат у Лондону, Паризу, Немачкој. Нигде не наводи да су главни поводи за рат велеиндустрија и банке. Из његових објашњења произлази да су они невољно ушли у рат, а да је само Србија свесно тражила ратни сукоб. Убацују се тезе које Србију квалификују као фактор нестабилности и хушкања и у претходним ратовима и данас. То ме је, наравно, заинтригирало, па смо написали контра-књигу.

* Кроз какве периоде у (не)прихватању кривице за рат су пролазили Немци?

– Сећање на Велики рат имало је три различите фазе. У првој, до почетка шездесетих година прошлог века, одбијала се свака кривица. Друга фаза наступила је са појавом историчара Фрица Фушера, који је први изнео чињенице о недвосмисленој немачкој кривици и „повукао“ за собом још неке историчаре. Дошло је до тоталног заокрета, Немачка се окренула реалности, признала своју кривицу за избијање и ток рата и то је трајало све до појаве Кларкове књиге, памфлета на 700 страница у којем он изокреће чињенице и практично скида кривицу са главних покретача Великог рата.

* У чему је највећа опасност Кларкове књиге која је у Немачкој имала огроман тираж, а чак и у Србији је преведена мада нама не иде у прилог?

– Погубност те књиге не лежи само у чињеници да је продата у Немачкој у тиражу од 250.000 примерака и да ју је половина Немаца с радошћу прочитала, већ и у томе да под њеним утицајем и водећи немачки историчари, који су раније прихватали кривицу Немачке, сада оправдавају Кларкову тезу. Што се пак Србије тиче, то је подао покушај Кларка да практично изједначи и оправда ултиматуме Србији 1914. године после атентата Гаврила Принципа и 1999. после састанка у Рамбујеу. Изговор за НАТО агресију био је да Милошевић у Европи прави нови Аушвиц. То је била чиста пропаганда, али изазвала је у Европи готово масовну хистерију и само се чекало да НАТО авиони полете.

* Данас, 20 година после НАТО агресије, говори се о постизању српско-албанског споразума. Какво решење ви сматрате реалним?

– Можда и јесте решење у размени територија или у разграничењу, о чему се прича, не знам. Лицемерје света огледа се и у томе што од Срба тражи да призна независно Косово, а Каталонцима по истом том питању кажу да њихова независност не долази у обзир. С друге стране, комплетан Балкан је у врло незавидној ситуацији. Много је назапослених и у Србији и на Косову, у БиХ, Хрватској… На стотине хиљада људи одавде годишње иде у Немачку с намером да тамо остане.

КРИВЦИ УВЕК НА ИСТОКУ

* НИЈЕ ли спорна Кларкова књига заправо последица одлуке великих сила да стогодишњицу Великог рата обележе тако што неће именовати ни кривце ни поражене?

– Те 2013. године у Лондону су се сусрели чланови Комисије за историјско помирење и за обележавање стогодишњице почетка Великог рата. Тема договора је била да се стогодишњица обележи у духу помирења, тако што ће се тежиште ставити на то да су сви тим ратом и крвопролићем изгубили и да нико, заправо, није крив. Али Енглези су ипак хтели да нагласе да су као победници изашли из тог рата. Кривце је поново требало наћи на европском истоку.

Новости, Јованка СИМИЋ

Тагови:

?>