Бивши амбасадор Србије при Организацији Уједињених нација за културу (Унеско) Дарко Танасковић је изнио своје мишљење о Косову, прекрајању граница на Балкану, а осврнуо се и на ситуацију о мигрантима.
Важно је уочити једну тенденцију да се разним пробним балонима жели тестирати она граница до које се може ићи у евентуалном компромисном споразуму при чему се највише тестира српска страна односно шта би Београд по њиховом мишљењу могао да прихвати, па се онда појављују овакви планови као што је овај од седамнаест или двадесет тачака“, каже Дарко Танасковић.
Професор сматра да је веома опасно то што се кроје некакви планови далеко од очију јавности што би могла да буде основа будућег споразума, а какав је ће бити то је крајње нејасно, преноси портал Espreso.rs.
„Мислим да смо од тога реално далеко, ако бисмо којим случајем били близу онда је то јако лоше зато што се из овакве ситуације не може извући ништа добро. Због тога се прибојавам радикализације ситуације на сјеверу Косова како би се убрзали процеси који су у ћорсокаку. Значи, мање размишљамо о тим плановима, а много више о непосредним догађајима који би могао бити и повољан за Србију и Србе донекле јер у вези са Косовом и Метохијом не може ништа да буде позитивно по нас јер је крајње неизвјесна ситуација“, истиче професор Танасковић.
Танасковић се осврнуо и на питање о Великој Албанији и о промјенама граница.
„Када је ријеч о великој Албанији то је врло занимљив феномен и лично сам тврдио да Велика Албанија практично постоји. Облици те Велике Албаније који се конкретизују, премда, наравно то све још није доведено до краја и питање је како ће свијет на то реаговати у даљем континуитету збивања, указују на то да ништа није немогуће.
Према томе, закљињање у промјене граница и непромјенљивост граница, и учестало помињање непромјењљивости граница за мене говори то да постоји у суштини реална могућност да границе буду промијењене, па је потребно политичко-декларативно стално понављати да су непромјењиве“, каже професор.
Осим проблема у вези са Косовом и Метохијом, регион потреса и талас са мигрантима, па је професор Атанасковић говорио и о мигрантској кризи.
„У склопу тог таласа који је по мени последица изразите неравномјерности у појединим дјеловима свијета и неравномјерности у расподјели свјетског богатства што је универзалног карактера. Постоје посебне димензије тога, а ријеч је о овој- што је највећи дио миграната који долазе на Балкан у ствари Исламске вероисповести или барем традиционалне припадности Исламу“.
Осим о мигрантској кризи, професор је изнио своје мишљење и о Сирији и рекао да је режим Башара ел Асада преживио све нападе и да циљ обарања режима није остварен, али да тај режим ужива подршку унутар саме Сирије.