ОВДЈЕ ПОЧИВА 30 СРПСКИХ РАТНИКА: Беранци одали почаст Трифуну Вуковићу и ратницима Доњовасојевићке бригаде

Делегација удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца – Беране, на дан оснивања удружења 18. фебруара 1934. године посјетили су споменике Трифуну Вуковићу Бабовићу, јунаку из балканских и Првог свјетског рата и погинулим ратницима Доњовасојевићке бригаде 1912. године на Штедиму на манастирском гробљу у Беранама.

Пригодну бесједу о Удружењу и о овим историјским догађајима и личностима одржао је историчар Горан Киковић, који је истакао да ово Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те па до 1918-те.

„Зато смо у протеклом периоду од 23. године од када смо обновили рад афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевићa и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост, зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност“, истакао је Киковић.

Рекао је да Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Берана обиљежава као дан оснивања дан када је у Беранама 18. фебруара 1934-те одржана Оснивачка скупштина Ратних добровољаца Среза Беранског. У тадашњем Беранском срезу било је 1 200 добровољаца, подсјетио је Киковић, који је написао књигу о овом удружењу под називом „Преци и потомци“ у којој је описан рад од оснивања 1934. до 2014. године.

Он је истакао да је циљ постојања Удружења данас да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа.

Говорећи о улози Трифуна Вуковића у ослободилачким ратовима, Киковић је рекао сљедеће:

“Као што је познато на Солунском фронту краљ Александар је био озбиљно рањен. Први који му је у помоћ притекао био је Трифун Вуковић. Иако рањен Трифун се није обазирао на сопствене ране. Знајући да је краљ у опасности ставио га је на раме и носио кроз кишу куршума и граната до мјеста гдје му је указана помоћ. Када је то видио француски генерал Франш Депере, рекао је: „Ово је јединствен примјер војничке врлине и храбрости да рањени слуга носи рањеног господара“. Од тада су краљ и Труфун постали веома блиски пријатељи“.

Он је потом истакао да је 2000. године подигнут споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде, који су на Штедиму 1912-те покопани. Њихови земни остаци пренесени су и сахрањени 1998-ме код манастира Ђурђеви Ступови у Беранама.

На споменику су уклесане сљедеће ријечи:

„Ратници 1912. г. који су погинули на Штедиму

Виницка: Вукићевић А. Јован, Дабетић Н. Вукајло, Дабетић Н. Вуксан, Зечевић З. Милета, Зечевић М. Никодин, Зечевић В. Веко, Ивановић П. Радун, Лалић Л. Иван, Саичић Г. Мирко, Ћеранић П. Раде, Џикнић Ф. Величко, Џикнић М. Веко; Буче: Голубовић М. Александар-Леко; Пешца: Недић Т. Јеврем; Петњик: Барјактаровић П. Лакић, Барјактаровић М. Ристо, Барјактаровић А. Ново, Барјактаровић Ј. Миро, Барјактаровић И. Љубомир, Бабовић О. Милоња, Бабовић М. Радота; Будимља: Бабовић Милета; Полица: Обадовић Л. Петар; Калудра: Ралевић Обрад. Споменик подигоше њихови потомци 12. јула 2000.“

Киковић је подсјетио да је Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије тим поводом, одобравајући подизање споменика изнад манастира Ђурђеви Ступови, написао: “Овдје почива 30 српских ратника. Заклеше се Богу и причестише се у храму Ђурђеви Ступови и положише животе за своју вјеру и отачаство на Штедиму 28. октобра 1912. године. Пренијеше их у манастир Ђурђеви Ступови и спомен подигоше њихови благодарни потомци“.