ЗАОКРЕТ ЕПОХЕ: Кина натерала Америку да поклекне на црвеном тепиху

Фото: REUTERS/ Jonathan Ernst

Чињеница јесте да Трамп није потезао велика питања о односима САД и Кине. Вероватно да би омогућио успех своје посете која је резултирала бљеском многобројних споразума вредних више од 260 милијарди долара.

Има ли изненађених? Споразуми које су у присуству председника Кине и Америке Си Ђинпинга и Доналда Трампа потписали представници компанија двеју земаља вредни су 253,4 милијарде долара! Претходно су, већ првог дана Трампове посете Пекингу, високи званичници потписали комерцијални уговор вредан девет милијарди долара.

Да им се нису надали, указује и оцена шефа Америчке трговинске коморе у Пекингу, Вилијема Зерита уочи Трампове посете, да она није добро припремљена, посебно када је реч о економији.

И судећи по томе што су прва реаговања скромна, рекло би се да је економски резултат сусрета Трампа и Сија, који је дошао у компликованој политичкој ситуацији у том делу света, ипак изненађујући. Ко ће договорено и у којој мери капитализовати зависиће од многих околности, али је извесно да договор иде наруку и Сију и Трампу.

Кина, како каже добар познавалац тамошњих збивања Борислав Коркоделовић, иако не отворено, тежи да буде једна од две доминантне светске силе које се глобално питају, а Трамп ће овим договором поправити економску позицију САД која има велики трговински дефицит са Кином, али и сопствену, с обзиром на то каквим је притисцима изложен од како је преузео функцију председника државе.

Трампови критичари нису часили, па већ данас њујоршка агенција „Блумберг“ констатује да су многи од договора тек оквирни споразуми који можда не буду остварени, а и не чине довољно за омогућавање дугорочног приступа америчких компанија кинеском тржишту од 1,3 милијарде потрошача.

Коркоделовић такође указује на прва реаговања Пекинга, али и реакције америчких пословних људи у Пекингу да је реч о договорима на папиру, да ће за реализацију неких од тих споразума — попут највећег о сарадњи кинеских и америчких нафтних компанија на Аљасци о екстракцији гаса, вредном близу 50 милијарди долара — требати јако пуно времена, да су неки од тих споразума тек у фази преговора, јер су потписани тек меморандуми о разумевању.

„Упркос томе што ће бити потребно још много времена и преговора да би се видело шта ће од свега тога стварно да буде реализовано, и овако, саме бројке казују да је то највећи споразум који је икада постигнут између две државе. Већ то би могло да значи да је председник Трамп у НР Кини остварио значајан политички и привредни успех“, сматра Коркоделовић.

Нису ни Трампови сарадници остали дужни критичарима вредних економских споразума за које сматрају да су још на грани, а не у руци. Главна поента посете нису потписани споразуми, већ успостављени односи који ће помоћи Америци да реши проблеме са којима се суочава, пренео је Блумберг.

Са том оценом се слаже и Коркоделовић, подсећајући да САД већ две деценије имају веома изражен дефицит у спољнотрговинској размени са НР Кином. Али не само са Кином. Тако је и са Јапаном, Јужном Корејом, са државама из ЕУ, Индијом. Све велике привреде света имају данас суфицит у робној размени са САД, напомиње дугогодишњи спољнополитички коментатор. У октобру је суфицит Кине износио 26,62 милијарде долара.

„Кина је овим споразумима, вредним више од 250 милијарди долара, показала спремност да ради на уравнотежењу спољнотрговинске размене са САД, која је за Кину уз ЕУ, највећи трговински партнер. То исто је и Кина за Америку, тако да њихови пословни људи желе да у пословању немају проблема и ова посета може да буде корак у том правцу“, каже Коркоделовић за Спутњик.

Он напомиње да је суштина проблема, о којој мало ко говори, и сама структура привреде САД која се протекле две-три деценије, у информатичкој ери, превише ослањала на електронско пословање и трговину, а заборавила је на реалну економију.

Све државе које имају велике суфиците са САД, нарочито Кина, Јужна Кореја и Јапан, указује он, успеле су да у мањој или већој мери управо сачувају реалну економију и одатле ти њихови велики суфицити у размени са САД.

„Чињеница јесте да Трамп није потезао велика питања о односима између САД и Кине, попут реалне вредности јуана, постојања одређених препрека за улазак страних трговинских и инвестиционих партнера у Кину, жалбе о нарушавању права на интелектуалну својину, као и о спречавању конкурентности у пословању са спољним светом. Вероватно да то није чинио управо да би омогућио успех своје посете која је резултирала бљеском многобројних споразума“, објашњава Коркоделовић.

Трамп је, додуше, натукнуо неке од тих проблема, али и нагласио да за то не криви Кину. „Ко може да криви неку земљу што може да искористи другу на добробит својих грађана“, рекао је Трамп који је као ниједан шеф Беле куће дочекан у Пекингу, уз „црвени тепих“ и све почасти, рачунајући и вечеру у царској палати у Забрањеном граду, што је, по оцени хроничара, јединствен случај.

Поред споразума у области економије, НР Кина и САД, напомиње Коркоделовић, начиниле су и напредак у гледању на питање Северне Кореје, али и помак по питању ситуације у Јужном кинеском мору и укупном простору Азијско-пацифичког региона и континенталне Азије, где је све већи утицај Кине, што оптерећује односе двеју земаља.

„Такође је направљен значајан помак у сарадњи њихових оружаних снага када се ради о међународним операцијама, борби против тероризма, очувању глобалне безбедности. Ту је и још један фактор, размена посета младих људи две земље“, каже Коркоделовић, истичући да ништа од договореног не треба губити из вида.

Како објашњава, када разматрамо односе САД и Кине, реч је односима две доминантне глобалне силе. Он подсећа да је недавно преминули амерички геостратег Збигњев Бжежински о Кини и САД говорио као о Г2 (групи два).

„Оно чему, не потпуно отворено, тежи и Кина, а у мањој мери САД које се и даље сматрају доминантном силом, то је тежња да између њих постоји што већа сагласност о низу међународних питања, и у крајњем, управљању светом у овом добу“, каже Коркоделовић.

Уосталом, сам Си је констатовао да се кинеско-амерички односи налазе на новој историјској тачки. Како је рекао, „Кина жели заједно са САД да на бази међусобног поштовања, узајамне користи, фокусирања на сарадњу, стављања под контролу несугласица, обезбеђује више користи и осећаја задовољства својим народима, али и народима у региону и у свету“.

Коркоделовић сматра да је већ чињеница да су Кина и САД две државе које почињу све више да утичу на живот људи глобално, на целој планети.

„Кинески модел привредног развоја је све пријемчивији за велики број земаља, а с друге стране мешање САД у унутрашње послове других земаља, вођење ратова у разним деловима света, њихово војно присуство у више од 170 држава, око 250.000 војника распоређених широм света су чињенице са којима се човечанство суочава. И Кини, најмногољуднијој и другој привреди света и још увек најмоћнијој сили, САД, припало је, да уз садејство других, разговарају о томе како ће се човечанство даље кретати“, закључује Коркоделовић за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља
?>