ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ: Лукшић клевета народ и цркву

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Изјава црногорског министра спољних послова Игора Лукшића у разговору с немачким шефом дипломатије Франком Валтером Штајнмајером – коју је потврдила једна од откривених дипломатских депеша амбасаде Црне Горе у Берлину – да се „руски притисак на Црну Гору одвија преко бројних структура од СПЦ, опозиције до неких невладиних организација“, изазвала је бројне реакције у Црној Гори, посебно после потврде аутентичности. Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Јоаникије за „Новости“ је казао да такво понашање и изјаве не приличе једном државнику.

– Та изјава унижава углед Црне Горе, а господина Лукшића дискредитује као шефа њене дипломатије. Срамота је да један министар спољних послова клевета свој народ и Цркву која има највеће поверење становништва ове државе. Упркос томе што се троше народне паре на лобирање и усиљену кампању, већинско расположење народа је и даље убедљиво против уласка Црне Горе у НАТО – рекао је владика Јоаникије, с којим смо разговарали по повратку из његове вишедневне посете Русији. – Зар се може замерити Цркви што памти и молитвено помиње невине жртве свог напаћеног народа? Не могу се заборавити злочини које је

НАТО починио над недужним становништвом Црне Горе, посебно у Мурини, нити ранији злочини и ужасна разарања наше отаџбине у два светска рата од стране оних држава које су сада чланице тог, овде до бесвести хваљеног, али само од стране власти, војног савеза. Потискивање у заборав невиних жртава, прелажење преко потока невине крви, на шта су очигледно спремни наши НАТО пропагандисти, ради једне утопије, може само донети нове несреће и нове непремостиве поделе у Црној Гори.

Епископ наводи да су односи СПЦ и Руске православне цркве традиционално добри.

– Ми смо с Русијом и Русима увек били чврсто повезани на првом месту заједничком вером, али и по основу заједничког порекла, традиције, писма, историјских и културних веза кроз прошле векове. Мислим да ниједан народ на свету нема такву способност да нас разуме и саосећа са нама у свим нашим радостима и тешкоћама, да препознаје и високо цени вредности које баштинимо и да је до те мере отворен за сваки вид братске сарадње уз највеће међусобно уважавање – каже владика Јоаникије.

Он је у Санкт Петербургу посетио архиепископа охридског Јована, који је на опоравку у Новодевичком манастиру.

– Хвала богу он је издржао робију, будући неправедно заточен, апостолски сведочи и делом и речју свету православну веру и бори се за јединство цркве. Надам се да ће његова жртва бити темељ за решавање раскола у Македонији, који наноси велику штету, највише том народу који живи у духовној изолацији. Руска православна црква учинила је све да помогне и нама и архиепископу Јовану. Он се ускоро враћа у Македонију на своју катедру, свом народу и својој светој служби.

Владици Јоаникију је у Санкт Петербургу архиепископ петерхофски Амвросије, ректор Петроградске духовне академије, уручио високо признање, медаљу Светог Јована Богослова.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.