ВЕРИТАС: Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

У јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу убила је најмање 124 Срба, који су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мјеста, подсјетио је Документационо-информатициони центар „Веритас“.

„Ликвидирани су углавном виђенији Срби – судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму“, саопштено је из „Веритаса“.

Према подацима „Веритаса“, међу ликвидиранима било је 38 жена. Убијено је десет брачних парова, а у четири наврата по један родитељ и дијете.

Скоро половина од 124 убијених Срба убијено је 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима још трага.

Из „Веритаса“ истичу да је са ликвидацијама српских цивила био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе, а свјетски медији и међународне хуманитарне организације тек крајем децембра те исте године, када су војници ЈНА пронашли 24 полуугљенисана тијела у зони раздвајања.

Тек под тим притиском, предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио је истрагу о ликвидацијама.

Докази су указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава, али је случај убрзо стављен ад акта, а тијела убијених су из примарних премјештана у секундарне гробнице, које још крију око осамдесет неидентификованих тијела.

Тужилаштво Хашког трибунала водило је истрагу, али је прије подизања оптужнице случај уступио хрватском правосуђу, које је 2003. године правоснажно осудило три особе.

Тадашњи командант 118. бригаде хрватске војске Мирко Норац осуђен је на 12 година, секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић осуђен је на 15, а Стјепан Грандић, командант другог пука, на 10 година затвора.

Из „Веритаса“ истичу да је у судском поступку утврђено да су више десетина особа „ван сваке сумње“ планирале, хапсиле и учествовале у ликвидацијама по командној или индивидуалној одговорности.

„Таквих је више десетина, од којих су неки и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти“, наводе из „Веритаса“.

У саопштењу се истиче да породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да је, убрзо након правоснажности пресуде „госпићкој групи“, тадашњи предсједник Хрватске Стипе Месић помиловао осуђеног Грандића.

Норац је од новембра 2011. године на условној слободи, а Орешковић од новембра 2012. године.

Док су били у затвору, Орешковић је због наводне болести, умјесто у затворској болници, вријеме проводио на слободи, док је Норац водио скоро нормалан живот – студирао, вјенчао се, прославио рођење и крштење сина у родном селу пред великим бројем званица, од који су неки били на високим државним функцијама и то под пажњом свих медија у Хрватској.

С друге стране, нико ништа не предузима у проналажењу посмртних убијених госпићких Срба, истичу у „Веритасу“.

У Госпићу је, према попису становноштва из 1991. године, живјело 9.025 житеља, међу којима је 36 одсто Срба и три одсто Југословена.

Према попису из 2011. године, у том граду је живјело 12.745 житеља, од којих мање од пет одсто Срба, а Југословена није било.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.