РАСПАД СИСТЕМА: Чиме замијенити Шенген?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Западни аналитичари све чешће помињу распад шенгенског система отворених граница и питају се чиме он може бити замијењен.

Аустријска влада саопштила је да ће ограничити број избјеглица које ће прихватити у наредне четири године на око 37.500 годишње. Ова земља прошле године прихватила је око 90.000 миграната. Србија ће, са своје стране, дозволити пролаз само оним избјеглицама које траже азил у Аустрији или Њемачкој, а предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је на нови самит о мигрантима. Њемачки предсједник Јоаким Гаук рекао је да избјегличке квоте морају бити у складу са моралним и политичким потребама, што само компликује положај канцеларке Ангеле Меркел, која се суочава са тешком кризом због политике отворених врата за избјеглице.

Шенгенски систем је у кризи због своје некомплетности, сматрају аналитичари Фајненшел тајмса. Иако су државе-чланице Шенгена укинуле унутрашње границе, нису развиле систем контроле и заштите спољних граница, и то није било важно док су миграциони токови били мали. Међутим, кризе у Либији и Сирији створиле су ријеке избјеглица остављајући чланице ЕУ да саме штите своје националне границе, закључује лист.

Ангела Меркел упорно одбија да затвори њемачке границе, уз објашњење да би таква мјера била противуставна и неефикасна, кажу аналитичари агенције АФП. Меркелова је покушала да окупи Нијемце око слогана „Ми то можемо“, али сада обећава осјетно смањење броја миграната које ће земља примити. Таква акција, додају аналитичари, подразумијева низ нових мјера на националном нивоу и у сарадњи са партнерима из ЕУ и сусједима Сирије, из које долази 40 одсто избјеглица.

Питање са којим се суочава ЕУ је шта да замијени разбијени шенгенски систем, пишу аналитичари Гардијана. Питања на дневном реду укључују и политику ЕУ према својим спољним границама које се протежу хиљадама километара, од Арктика до Медитерана, и потребу да се одговорност пропорционално прерасподели, закључује лист.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.