ПОШТОВАЊЕ НА СВЕ СТРАНЕ: Путин узор Балканцима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Житељи балканских земаља, пре свега у Босни и Херцеговини и Србији, називају руског председника „једином надом за Балкан“ и подржавају курс зближавања с Русијом, пише немачки лист „Ханделсблат“.

На Балкану се према Владимиру Путину односе с великим поштовањем и на сваки могући начин то показују: У Сарајеву млади људи носе мајице с ликом руског председника, у Београду се могу видети плакати на којима се Русија назива највећим братом, пише „Ханделсблат“.

Дописник листа је као пример навео гледиште неколико житеља региона. У Сарајеву се срео с двадесеттрогодишњим студентом политикологом Дариом Мараковићем. Он носи мајицу с ликом руског председника, сматра га узором и назива „једином надом за Балкан“.

Притом, када су Дарија питали о Европи он је само одмахнуо главом и узвикнуо „Не!“, пише „Ханделсблат“.

Према наводима листа, у Србији је ситуација слична: без обзира на то што је земља кандидат за чланство у Европској унији, Русија је свеприсутна у њеном животу. У српској престоници Београду могу се видети велики плакати на којима Русију називају „великим словенским братом“ Србије.

Како наводи немачки лист, огромна већина грађана земље подржава курс зближавања с Русијом. Такво мишљење, на пример, има седамдесеттрогодишња Марија Сејжић с којом је разговарао дописник „Ханделсблата“. Она је, како каже, преживела „ужасни рат, глад и поплаве“ и једина земља која још може да помогне јесте Русија. Прошле године, када су Балкан погодиле поплаве, управо је Руска Федерација помогла људима брзо и без бирократских заврзлама. Док су у Бриселу још разматрали како и чиме да помогну, Русија је већ послала хеликоптере, технику, медицинску помоћ и спасиоце, пише „Ханделсблат“.

На Западу зближавање Русије с балканским земљама прихватају с бригом. Државни секретар САД Џон Кери је раније ове године изјавио да Србија, Косово, Црна Гора и Македонија представљају „ватрену линију“ између Русије и Запада. Лист такође напомиње да су и Русија и територија Западног Балкана насељени православним Словенима, који су традиционално тесно повезани међу собом.

Према мишљењу експерта за Балкан из немачког Фонда за економију и политику Душана Рељића, разлог за наклоњеност житеља региона Русији крије се у томе што „економске реформе“ у овим земљама нису почеле потпуно да функционишу. Обећања Европске уније нису испуњена, објашњава експерт и додаје да у овом моменту постоји ризик од „озбиљног економског пада“ региона. У тим условима неки политичари прибегавају пројектима који представљају супротност Европској унији.

Рељић „хистерију према Русији“ на Балкану сматра неоправданом: с његове тачке гледишта, руски утицај на политику региона је ограничен. Према његовом мишљењу, Србија се „придржава европског курса“, али не губи Русију из вида.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Vecinski narod Srbije Srbi tezeci pravdi I slobodi svih gradjana svojom brojnoscu verskih I nacionalnih razilika lici na UN. Vladajuca elita „kormilari“ cesto tok Dunava Srbijom ne razlikuju od Pacifika I Atlantika.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.