НЕМАЧКИ ПРАВНИ ЕКСПЕРТИ: Атина има основа да тражи ратну одштету од Берлина

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: bloomberg.com

Фото: bloomberg.com

Влада у Берлину могла би да се оглуши о захтеве Грчке за милијарде евра на име одштете за нацистичку окупацију у Другом светском рату, али неки правни експерти у Немачкој сматрају да Атина има основа за своја потраживања.

Ово питање које изазива бурне емоције поново ће доћи на дневни ред када Алексис Ципрас буде посетио канцеларку Ангелу Меркел у Берлину први пут као премијер у понедељак, у атмосфери затрованој оптужбама за прекршена обећања и међусобним чаркама грчких и немачких министара, преноси Ројтерс.

Левичарски грчки лидер и његови министри су нацистичке ратне злочине искористили у покушајима да поново преговарају о условима за помоћ Атини од 240 милијарди евра са партнерима у еврозони.

Вршећи притисак на Меркелову да начини барем симболичан гест, неки немачки посланици кажу да Берлин има моралну обавезу да размотри питање одштете.

Па ипак, нема јасних знакова да ће немачка влада, страхујући да би то могло да отвори пут за нове захтеве, учинити нешто по том питању.
„Захтев није оправдан. Грци би требало да раде своје економски домаћи задатак, а не да траже кривце другде“, истиче Фолкер Каудер, парламентарни лидер конзервативаца Ангеле Меркел.

Аргумент Немачке се заснива на томе да исплата Грчкој од 115 милиона немачких марака 1960. године искључује индивидуалне захтеве, а слични споразуми су склопљени и са другим европским државама и судови су то подржали.

Берлин се позива и на такозвани „Споразум два плус четири“ који су потписале тадашња Источна Немачка и Западна Немачка са четири ратна савезника пре уједињења Немачке 1990. године.

Тим споразумом су Русија, САД, Британија и Француска одустале од даљих потраживања, а Берлин тврди да је тиме решено и питање потраживања других држава укључујући Грчку, која није изнела приговоре.

Неки правници, међутим, указују да Грчка није одустала од својих захтева, а са њима се слажу и поједини експерти.
„Аргумент немачке владе је слаб и споран“, оцењује стручњак за међународно право Андреас Фишер-Лескано и додаје да није допустиво склопити споразум на уштрб треће стране, у овом случају Грчке.

Анестис Несу, грчки правник који ради у Немачкој, сматра да има пуно простора за тумачење овог питања.
„Грчку нико ништа није питао, тако да њени захтеви нису нестали“, објашњава он.

Посебно питање је зајам од 476 милиона марака који је изнуђен од Банке Грчке 1942. године, а који су нацисти користили за финансирање војне кампање у северној Африци.

Док Немачка тврди да је исплата на име ратне одштете покрила и тај зајам, неки експерти сматрају да је то финансијска трансакција за себе.
„Став немачке владе је збуњујући“, каже историчар Хаген Флајшер за немачку телевизију АРД.

Фишер-Лескано указује да би Грчка могла да случај неотплаћеног зајма могла да изнесе пред међународни суд.

Истовремено, неки немачки политичари сматрају да би влада у Берлину требало да начини помирљив гест.
„Меркел би требало да пошаље сигнал и стави на располагање финансијску помоћ жртвама које су још живе“, рекла је посланица зелених Рената Куенаст за „Шпигел онлајн“.

Танјуг

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.