НА ПРАГУ РЕФЕРЕНДУМА: Шта чека Британију ако оде из ЕУ?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

План Британије да одржи референдум о чланству у ЕУ до краја 2017. могао би да преобликује везе са њеним главним трговинским партнерима и утиче на економију.

Правила ЕУ, такође, намећу одређене трошкове пословања у државама чланицама, као што је на примјер стандардизација производа, у циљу хармонизације јединственог тржишта. Британија, изван ЕУ, могла би у теорији те трошкове да избјегне, али за то нема превише слободе, уколико жели да након изласка из блока, настави са пословањем на јединственом тржишту.

Британија, као чланица ЕУ има приступ највећем трговинском блоку на свету, са око 500 милиона потрошача, наводи у анализи агенција Ројтерс.

Прошле године 48 одсто извоза робе из Британије отишло је у других 27 чланица ЕУ, што је најнижи проценат који дели заједно са Грчком.

Насупрот томе, Британија је трећи по величини извозник услуга када је реч о партнерима ЕУ, одмах иза Француске и Немачке, а у току су преговори за потенцијално велики споразум са САД.

Многи стручњаци верују да би Британија могла да задржи приступ заједничком тржишту, чак иако напусти европски блок.

Амерички званичници су, међутим, за британску агенцију рекли да САД нису заинтересоване да склапају споразуме о слободној трговини за појединачним државама.

Питање имиграције налази се у врху забринутости британских гласача, али премијер Дејвид Камерон мало може да учини по том питању, јер је слобода кретања један од кључних темеља ЕУ.

Неколико истраживања показује да су мигранти из ЕУ више допринели порезу у Британији него што се за њих издвајају социјална давања.

Противници чланства у ЕУ наводе, међутим, да би Британија могла да бира који радници су јој највише потребни из иностранства, уколико више не буде у европском блоку.

ЕУ је највећи инвестициони партер Британије, али неки бизинис лидери наводе да би неизвијесност око чланства Британије у ЕУ могла да нашкоди инвестицијама у периоду до референдума.

Консултантска фирма „Капитал економикс“ наводи да би Британија могла да изгуби половину од 20 милијарди фунти (30 милијарди долара) годишњег извоза финансијских услуга у ЕУ уколико напусти европски блок.

Пошле године, Британија је у буџет ЕУ уплатила 14,5 милијарди евра.

Нјеним евентуалним изласком, чланице ЕУ, морале би то да надокнаде, али главни утицај „Брексита“ би се највише осјетио у равнотежи моћи унутар блока.

Британија је била снажан савезник слободне трговине и конкурентности, попут Њемачке, док јужне чланице ЕУ теже да фаворизују протекционизам европске индустрије.

РТРС, Танјуг, Б92

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.