МИТ О ДОБРОНАМЈЕРНИМ „ЗАПАДНИМ ДЕМОКРАТИЈАМА“: Тло на ком је засађено прво сјеме зла и хаоса

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: ИН4С

Западни политичари безобзирно проповиједају да, ако желе да буду схваћене озбиљно, државе морају прихватити западну демократску традицију. Али, чим се оголи тзв. демократија, појављује се нешто злокобно и труло, истиче за РТ амерички писац и новинар Роберт Бриџ.

Бриџ подсјећа, да је Винстон Черчил демократију описао као „најгори облик власти, изузев свих осталих“, чиме је започето дефинисање политичке структуре, данас познате као „западни свет“.

„Негдје током незгодне демократске еволуције, ‘демократија западног стила’ постаје sine qua non политичке филозофије“, истиче Бриџ и појашњава:

„Другим ријечима, ниједна нација се није сматрала потпуном (или безбједном) ако претходно није обећала лојалност политичким идеалима ‘западног свијета’ – што је скраћеница за ‘амерички свијет’. На том контаминираном тлу било је прво засађено прво сјеме зла и хаоса“.

Он подсјећа и на ријечи америчког предсједника Вудра Вилсона који је 1917. године, у настојању да оправда улазак САД у рат са Њемачком казао „Свијет мора бити сигуран за демократију“.

„Америка би тиме служила као старатељ и свјетски полицајац ‘свете’ политичке традиције. Водећи интелектуалци, укључујући Ноама Чомског наводе да је управо ова идеја била покретачка снага многих америчких будућих војних заплета као што су Вијетнам, Камбоџа и Кореја“. наглашава писац.

Вилсоног „евангелистички бренд“, поновила је 81 годину касније Медлин Олбрајт, тада државни секретар САД:

„Ако морамо користити силу, то је зато што смо ми Америка; ми смо неопходна нација. Стојимо високо и видимо даље од других земаља у будућност“.

Бриџ коментарише:

„Ово је она иста представница демократије која је смрт пола милиона дјеце у Ираку, што је била последица санкција, назвала ‘вриједним тога’. Лично бих волио да видим како Олбрајт покушава да ‘заслуге ‘демократије западног стила“ објасни родитељима те дјеце“.

Новинар истиче да се овакво патолошко размишљање наставило и са Џорџом Бушом, када је у марту 2003. наредио инвазију на Ирак како би „демократизовао земљу“.

„На крају крајева, када демократски принципи стварно раде у корист људи у западном свету? Рекао бих скоро никада“, наводи Бриџ.

„Грчка, мјесто рођења демократије, је 5. јула 2015. године одржала референдум у којем су грађани питани да ли желе да прихвате споразум о штедњи који је предложила Европска комисија, ММФ и Европска централна банка. Преко 62% Грка је гласало против. И шта се десило? Грчки премијер Алекси Ципрас, игноришући резултате референдума, потписао је још гори споразум са међународним повјериоцима.

На крају, грађани ‘демократске’ Европе нису се питали ни да ли се слажу са контраверзном одлуком неколико држава ЕУ да се приме мигранти у њихове државе.

У свјетлу ових унемирујућих догађаја, како се може реално тврдити да се ‘западни свијет’ придржава стандарда ‘демократије западног стила’ који непрестано намеће остатку свијета?

‘Демократија западног стила’ постала је представа у рукама западних креатора политике, који су ову паролу користили како би инцирали операције промјене режима широм свијета, док су у својим кућама потиснули ‘непопуларне’ иницијативе подржане јавности. Шарада мора да се заврши“, закључује у свом чланку Бриџ.

ИН4С

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.