МАУТХАУЗЕН: Комеморација поводом 70-те годишњице ослобађања логора

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

У Меморијалном центру некадашњег концентрационог логора Маутхаузен данас је одржана комеморација поводом 70-те годишњице ослобађања овог, једног од највећих логора Трећег рајха.

Комеморацији је присуствовао државни врх Аустрије, на челу са предсједником Хајнцом Фишером, предсједницом парламента Дорис Бурес и канцеларом Вернером Фајманом.

Вијенац на споменик жртвама са простора бивше Југославије положили су амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, помоћник министра за рад, запошљавање и социјална питања Милан Поповић, као и преживјели логораши Душан Стојилковић и Никола Јовановић, уз присуство студената Криминалистичко полицијске академије из Београда и Бања луке, кадета Војне академије из Београда, представника Министарства унутрашњих послова, одбране и Војске Србије, те српске дијаспоре.

Потом је делегација Србије учествовала у традиционалном комеморативном дефилеу до некадашњег мјеста за апел заточеника, гдје су полагани вијенци испред саркофага уз пратњу хорова из Аустрије, Италије, Њемачке, Русије, Чешке и Француске, као и војних оркестара.

Аустријски канцелар Вернер Фајман поручио је, поводом свечаности, да ова комеморација сјећа на ослобађање једног од најгорих и највећих концентрационих логора Трећег рајха.

– Ово мјесто усред Аустрије нас подсјећа на једно од најстрашнијих поглавља наше историје и поука је коју морамо повући, а то је да никада не смијемо заборавити, и да морамо чувати вриједности као што су толеранција, демократија, солидарност и слобода од насиља, нагласио је он.

Према његовим ријечима, Маутхаузен је најважније мјесто сјећања на жртве нацистичке диктатуре и додао да је опстајање меморијалног центра важно прије свега за млађе генерације.

И вицеканцелар Рајнхолд Митерленер поручио је да се из прошлости морају повући праве поуке и да је сјећање на страхоте Маутхаузена порука да грађани у будућности треба да покажу храброст.

– Без упозоравајућег сјећања не може бити исправних поука за будућност, нагласио је он.

Према његовим ријечима, треба остати обазрив и супротставити се свим почецима понављања прошлости, као и сијању мржње.

С тим у вези Митерленер је изразио забринутост што је широм Европе поново запажен раст антисемитских и расистичких напада, чему треба одлучно да се супроставимо залагањем за демократију, толеранцију и људска права.

– У доба у којем нетолеранција и дискриминација, како у Аустрији, тако и свијету и даље бивају актуелне теме важно је имати у виду шта су прије 70 година изазвали управо такви ставови – уништење милионе људских живота, као и нељудски третман према особама, нагласио је предсједник Комитета Маутхаузен Аустрије Вили Мерњи.

Комеморацији у Меморијалном центру бившег концетрационог логора Маутхаузен, коју је аустријска државна телевизија у цјелости преносила уживо, присуствовало је, према званичним подацима, више од 22.000 људи – преживјелих логораша, као и бројних представника из Аустрије и иностранства.

Вијенце на главни споменик, испред саркофага на некадашњем мјесту за апел, положили су дипломатски представници свих земаља бивше Југославије, а у име предсједника Републике Србије то је учинио амбасадор Јанковић.

Од 2006. се комеморације поводом ослобађања логора посвећују специјалним темама. Ове године комеморација је била у знаку каменолома и присилног рада.

Од 1939. је хиљаде заточеника било присиљено да ради у каменолому око Маутхаузена и Гузена под најтежим условима по 11 сати на дан.

Приходи од каменолома ишле су директно у касу нацистичког предузећа „Деутсћен Ерд- унд Стеинwерке ГмбХ (ДЕСТ)“ као и С С-а.

Маутхаузен је био највећи нацистички концентрациони логор на територији данашње Аустрије и класификован је као логор нивоа “3“. Циљ је био уништавање кроз рад.

Прије смрти нацистичке власти жељеле су да заточенике максимално искористе као радну снагу.

Заточеници су морали током читавог дана да носе камење тежине од 50 килограма преко такозване “степенице смрти“.

Од 1943.су радови у каменолому смањени и заточеници су изнајмљивани војној индустрији.

У концентрационом логору Маутхаузен је било затворено око 200.000 људи, од којих готово половина није преживјела ту „машинерију смрти“.

Већ у априлу 1938. године, само пар дана након „Аншлуса“ Аустрије Трећем рајху, С С започиње преговоре о преузимању терена у Маутхаузену.

Први затвореници су у Маутхаузен допремљени 8. августа из логора Дахау.

У Маутхаузену и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници 3. Америчке армије, било је заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживјело страхоте тог концентрационог логора, који је био обиљежен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха, а степен три је значио уништење заточеника.

До 1943. Маутхаузен је био логор за „уништавање“ у којем су владали тешки услови заточеништва.

Од 1941. је гасна комора била дио „машинерије смрти“, а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вриједности предмети, а тако и златни зуби.

Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора.

Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата.

Друга већа група из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године.

Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.

РТРС, Танјуг

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Nisam podnosio logorski zivot u Ensu 1957. iza zice u Lajbnicu. Sa pasosom Austrije preko kanadske Ambasade zaposlen u Sverbergu procitao ploce imena I stradanja Mathauzena. U Kanadu stigao sa ljubavi iz Austrije kao I svojih rodnih Bastasa. Svakako, sa nosenim bolom rastanka.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.