КЕЛИН: Црногорско рукoводство мора бити свесно последица уласка у НАТО

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Улазак Црне Горе у НАТО нити ће ојачати европску безбедност, нити НАТО, каже стални представник Русије при ОЕБС-а Андреј Келин. У разговору за Спутњик, пре него што је стигла вест да је Турска оборила руски авион изнад Сирије, истакао је и да је терористичка претња таква да налаже обједињавање напора у борби против Исламске државе.

Како видите чињеницу да Црна Гора, стари пријатељ Русије, жели у НАТО?

— Када су земље ступале у Северноатлантску алијансу, логика нам је била разумљива. Али када земља и њено руководство доносе такву одлуку, треба добро да разуме где улази, у каквом политичком тренутку и какве политичке последице то повлачи за собом, не само за њу него и за земље које имају са њом традиционално пријатељске односе и за све друге земље. Сада је ситуација таква да је управо НАТО под измишљеним изговором прекинуо односе са Руском Федерацијом. Прекинути су војни контакти, нема политичког дијалога а тим поводом чујемо много жалопојки од стране наших западних партнера. НАТО под руководством САД је фактички заузео конфронтациони курс према Русији. У току је јачање на источној граници, тамо расте присуство страних трупа, стране технике и, најзад, гради се европска ПРО упркос томе што је ирански проблем, због ког је најављена њена изградња, близу решења и фактички га нема. А Црна Гора се спрема да прихвати позив — како разумемо, то ће се десити почетком децембра — управо у такав Северноатлантски савез који се разликује од онога какав је некад био. Међу нама сада нема односа, него конфронтационо расположење. Зато то неће ојачати европску безбедност, неће послужити ни јачању НАТО-а јер са малом црногорском армијом не може се говорити о било каквом доприносу у сфери безбедности, а односи са НАТО-ом ће се још више удаљити од обнове дијалога, о чему нам говоре наши западни партнери. Стога, од такве могуће одлуке не можемо очекивати ништа осим негативних ствари. Надам се да ће тога постати свесни не само црногорски лидери који снажно гурају земљу на тај, уопште узев, погрешан пут, него и они који се спремају да јој упуте позив да постане чланица НАТО-а.

Зашто постојеће структуре безбедности и сарадње у Европи немају решење за изазов тероризма?

— Заиста, осим УН у овом тренутку ниједна постојећа међународна структура у Европи нема озбиљне инструменте који би били у стању да се у реалном животу боре против претње тероризма. Утисак је да се то дешава зато што се та претња никад није озбиљно схватала, а највеће земље су се бавиле тиме што су се против тога бориле самостално, не покушавајући да обједине напоре на међународном плану. Међутим, Русија је доста давно постала свесна тог проблема и већ неколико година у ОЕБС-у постоји специјално одељење за борбу против тероризма, при чему смо ми били иницијатори његовог формирања. Одржавају се конференције. До практичне борбе, практичног реалног обједињавања напора остаје још неко време али ми идемо тим правцем. Данашња ситуација показује неопходност стварања управо таквих структура у постојећим организацијама и удружењима.

Шта спречава формирање међународне коалиције за борбу против тероризма?

— Да би се објединили напори, неопходна је конвергенција ставова, идеолошка и политичка сагласност макар у основним питањима. Сада се заиста уочавају доста озбиљне разлике у приступима, али од тога се не може побећи. Како је претња за све очевидна и разумљива, вероватно ће развој догађаја кренути тим путем, а сиријски дневни ред углавном налаже такву потребу.

Како објашњавате чињеницу да западне земље с једне стране виде у Русији партнера у борби против ИД, а с друге стране не укидају јој санкције?

— Нисмо ми уводили санкције, није то наша иницијатива. То је, рекао бих, такође последица различитих приступа кризи, различитог приступа ономе што се сада дешава у Украјини. Наш став је потпуно јасан — ми смо за стабилност, за нормалан слободан економски развој у Украјини без чега се не може. Што се тиче санкција, њих су уводили и пооштравали управо онда кад догађаји нису имали везе са ситуацијом у Украјини. Сада очекујемо каква ће одлука о санкцијама бити донета у децембру. Ту постоје разне хипотезе. Вероватно да ту одлуку неће диктирати логични развој догађаја и то што се ситуација у Украјини стабилизовала. Одлука неће бити донета не на основу здравог разума, него руководећи се истим тим идеологемама. А сада је актуелна ситуација таква да се треба хитно обједињавати, хитно деловати против ИД, која представља изузетну опасност.

Како оцењујете ефикасност рада Србије у својству председавајућег ОЕБС-у?

— Српско председништво је наставак заједничког швајцарско-српског председавања, чији је програм представљен још пре две године. Ми смо га потпуно одобрили. Приоритети који су постављени од стране швајцарско-српског председништва умногоме одговарају нашем виђењу. Наравно, Србији је запао веома тежак рад на решавању кризе у Украјини, где централну улогу игра управо ОЕБС. Чини ми се да Србија одлично врши ту функцију, српско председништво сјајно руководи организацијом. По нашем мишљењу, ОЕБС игра управо улогу каква је замишљена још средином деведесетих година — улогу општеевропске организације управо у области безбедности. То је посебно важно. Покушавали су да је одвуку на другу страну, али сада она делује управо тако. И ту је такође велика заслуга српског председавања.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.