ЈЕВРЕМ БРКОВИЋ ПРЕЛАЗИ У ЦАНУ: Дукљанска академија иде у историју, ЦАНУ им није више „бастион великосрпства“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Спајање Дукљанске академије и ЦАНУ до пре неколико година било је незамисливо, али се то „чудо невиђено“ ипак десило применом закона којим се укинула ДАНУ, а њени чланови почели сеобу у државну ЦАНУ. Иако су се у то време противили у Црногорској академији наука и делу јавности, у парламенту је тај закон усвојен. У међувремену један део чланова ДАНУ већ се преселио у некада супротстављени табор. Када је основана 1999. године, Дукљанска академија је за циљ имала „одбрану Црне Горе“ од „великосрпства“ управо, како су тада тврдили, сабраног у ЦАНУ!

И дошао је тренутак да Одељење за уметност Црногорске академије наука и уметности гласа о кандидатури књижевника Јеврема Брковића, Момира М. Марковића (оснивачи ДАНУ), Павла Горановића, Гојка Челебића и вајара Златка Гламочака за звање ванредних чланова ЦАНУ. И готово је сигурно да ће проћи.

– У тренутку када је настала, Дукљанска академија наука и уметности била је за Црну Гору једна изузетно значајна установа која се борила за обнову самосталности. Међутим, сплет околности онемогућио је да се Академија развије у праву научну установу, као што је то, рецимо ЦАНУ, зато дозволимо ДАНУ да достојанствено оде у историју, као што је достојанствено обавила свој посао – изјавио је Јеврем Брковић, доживотни почасни председник ДАНУ.

Колико ће у будућој јединственој научној институцији бити чланова, засада се не може баш прецизно знати. Законом је одређено да у радном саставу академија може имати „највише 80 чланова“. То је казали су у ЦАНУ када су износили аргументе против новог закона, више него у три националне академије у земљама у суседству Црне Горе – заједно! „Стара“ академија предлагала је ограничење броја чланова, али како овде кажу, сила бога не моли – закон је усвојен и ваља га применити.

Тако ће, већ после првог процеса „спајања“, јединствена Црногорска академија наука и уметности имати више од 60 редовних академика. Или – најмање толико. У садашњем саставу ЦАНУ има 46 академика (32 редовних и 14 ванредних чланова), као и 37 дописних чланова. Њихова делатност одвија се у одељењима природних и друштвених наука и уметности, Институту за језик и књижевност „Петар Други Петровић Његош“, одборима и радним телима. ДАНУ је имао 23 члана, који нису били истовремено и чланови ЦАНУ. Поставља се питање да ли баш сви академици досадашње НВО Дукљанска академија наука и уметности испуњавају услове за пријем у јединствену, националну академију? Закон је јасан: сви чланови ДАНУ који су то постали пре 1. септембра 2011. године могу постати академици.

ДИЈАСПОРА

Црногорски исељеници не крију огорчење усвојеним законом о спајању ДАНУ и ЦАНУ.
– Куда то иде Црна Гора? До када ће постојати друштвено штетна и опасна толеранција према онима који негирају постојање Црне Горе? Коме се то удовољава и због којих интереса? Када смо се 2006. године окупили на референдум са свих меридијана, нисмо дошли да гласамо за обогаљену Црну Гору већ за савремену државу са институцијама које имају све цивилизоване земље и народи света.

ЖЕЉА

Јеврем Брковић, оснивач ДАНУ, казао је да му је драго да буде члан државне академије (ЦАНУ), јер му се на тај начин испуњава жеља дуга четири деценије, када је због неколико гласова изгубио кандидатуру.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.