ФРАНЦУСКИ АНАЛИТИЧАР: Исламска држава напада зато што губи

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Грешка Париза је што је Сирији желео да наметне „наше вредности“, каже за Спутњик добар познавалац Блиског истока, француски аналитичар Ришар Лабевијер.

Ришар Лабевијер, француски писац и новинар, сматра да Француска данас плаћа цену погрешне политике у Сирији.

— Грешка је што је Француска следила америчку неоконзервативну политику наметања „наших вредности“ силом, када су све политике наметања демократије доживеле пораз у Авганистану, Ираку, Либији. (Председник) Франсоа Оланд и (шеф дипломатије) Лоран Фабијус су следили политику „промене ражима“ и поновили ту грешку, каже за Спутњик овај стручњак за Блиски исток, који редовно за светске медије коментарише прилике у Либану, Сирији, Ираку, Египту, земљама Магреба и у појасу Сахаре.

Некадашњи главни уредник Радио Франс ентернасионала (РФИ), Лабевијер је 2008. године интервјуисао сиријског председника Башара ел Асада. Исте године је отпуштен са РФИ због неслагања са тадашњом директорком радија Кристин Окрант, женом Бернара Кушнера.

Аутор је петнаестак књига о радикалном исламском тероризму, његовом финансирању и геополитичкој еволуцији, међу којима и „Долар терора: САД и исламисти“ из 1999. године. Уређује сајт посвећен геополитичким анализама Блиског и Средњег истока (prochetmoyen-orient.ch), који окупља војне и политичке стручњаке.

Лабевијер каже да коалиција коју више од годину дана предводе Сједињене Америчке Државе и заливске земље на челу са Саудијском Арабијом није дала резултате јер њен циљ није био да порази Исламску државу.

— Спроведено је само 200 операција. Циљ ове коалиције, коју предводе САД против Даеша (арапски назив за Исламску државу који се користи у Француској), није био да се униште џихадисти, већ да се каналише и контролише феномен који је служио различитим интересима. Намера је била да се ослаби Башар ел Асад док се не сруши са власти, и да се изађе у сусрет сунитским заливским земљама у борби против иранске подршке Хезболаху и Асаду. Зато је биланс ове коалиције након годину дана катастрофалан, што је натерало Русе да интервенишу.

Атентати у Паризу, који настављају црну хронику терористичких напада које су протеклих недеља починили припадници Исламске државе, указују да ова организација мења стратегију и акције преноси ван граница Сирије и Ирака?

— Више него икада Француска није центар света. Ови атентати које је предузео Даеш долазе после рушења руског авиона на Синају, после атентата у Либану 13. новембра, најсмртоноснијег од краја грађанског рата и после сличног атентата у шиитској џамији у Багдаду у коме је погинуло двадесетак особа. Жеља Даеша је да покаже да има међународну мрежу, јер на терену, у Сирији и Ираку, трпи поразе од када је почела руска војна кампања. Слично се дешава као са Ал Каидом — чим је изгубила упориште у Авганистану и Пакистану, Ал Каида се изместила у Азију, на Бали, у Јемен, на Афрички рог, у земље Магреба и у Европу. Када губе на снази, они повећавају међународне операције да би показали да су способни да воде рат против западних земаља.

Франсоа Оланд је најавио да ће се састати са Владимиром Путином и Бараком Обамом како би формирали јединствену коалицију у Сирији. Реч је о промени француске стратегије?

— Када је Путин позвао западњаке да направе јединствену коалицију са војним циљем да се уништи Даеш, Американци, западњаци, нису одговорили позитивно. Сада то чине, зато што су схватили да главно питање није да ли ће будућност Сирије да се гради са Башаром ел Асадом или без њега, већ неутрализација Исламске државе и других џихадистичких група које слабе Либан, Египат, Јордан, Ирак и све земље у зони.

До еволуције је дошло зато што су Американци практичнији од Француза. Заврнули су руку Саудијцима да прихвате Иран за преговарачким столом. Од споразума о иранском нуклеарном програму 14. јула и повратка Техерана на међународну сцену, Иран, који представља острво мира у овом региону у коме букте сукоби, поново је у игри. Сада почињемо да признајемо да је потребно разговарати са Асадом и Сиријом како бисмо војно поразили Исламску државу. Даеш данас није у Дамаску зато што је сиријска војска то спречила. Осамдесет хиљада сиријских војника је погинуло да би одбранило земљу и главни град. Почињемо да схватамо да не треба да сарађујемо само са Русијом и са Ираном, већ и са сиријским режимом, што не значи да је ослобођен критике. То је велики напредак.

Рушење сиријског председника више није приоритет?

— Француска данас плаћа цену погрешне анализе. Годинама су опасност од Исламске државе изједначавали са опасношћу од Башара ел Асада. Контрадикција француске дипломатије је да се бори против џихадиста у Нигеру, на Малију и у Сахелу (граничној зони између Сахаре и Судана), а помаже их у Сирији. Јер Француска је помагала — можда ће сада мање — џихадисте у борби против Башара ел Асада и тзв. „умерену“ опозицију, која уопште није умерена, већ је састављена од разних џихадистичких група које финансира Саудијска Арабија, нови велики савезник Оланда и Фабијуса.

У терористичким нападима на Париз учествовали су и млади француски џихадисти, који су војну обуку можда стекли у Сирији, али су се радикализовали у Француској. Овај феномен омладине која прихвата идеологију Исламске државе није нов…

— Ништа није урађено да се одговори на кризу која је избила у француским предграђима 2005. године, чији је повод била погибија двојице младића који су бежали од полицијске контроле. То је био додатни разлог за радикализацију једног дела омладине. Остаје и проблем радикализације у затворима, где су џихадисти измешани са обичним затвореницима које радикализују. На то се надовезује и проблем школе, која све теже формира омладину према француском, републиканском моделу.

Једна од првих мера које је прогласила француска Влада након атентата је затварање џамија које држе радикални имами. Зашто се толико чекало?

— У Француској се после „Шарли ебдоа“ поставило питање да ли затворити салафистичке џамије. Невероватно је да већ годинама толеришемо џамије у којима се проповеда џихад и идеологија мржње, да смо то питање поставили тек у јануару 2015. године и да оно од тада није решено. То се није десило јер већина салафистичких џамија у Француској подржава Муслиманску браћу, који су врло јаки у Унији француских исламских организација.

Све ове џамије и невладине организације финансира Саудијска Арабија. Разлози зашто се то није десило су вам јасни када знате да је Француска сада главни савезник Саудијске Арабије на Блиском истоку, када не говоримо више о арапској политици Француске већ о сунитској политици и када знамо да велика француска предузећа на берзи имају са овим земљама размену између 45 и 50 милијарди евра. Након атентата у Паризу ствари се мењају. Сада ће да затварају салафистичке џамије, свиђало се то Саудијској Арабији или не.

Саудијска Арабија је у центру ширења радикалног ислама?

— Саудијска Арабија је у срцу ширења радикалног, вахабитског ислама који је трансформисао ислам у Индонезији, отворен и толерантан ислам у субсахарској Африци, где Саудијци деценијама финансирају салафистичке структуре, као и у Француској и Европи. Саудијска Арабија, али и Турска, земље које имају велику улогу у напредовању Исламске државе, мораће да измене политику финансирања радикалних група које се не налазе само на Блиском истоку, већ у Азији, Африци и Европи. На то безуспешно указујемо већ тридесетак година. Данас, после погибија у терористичким нападима у јануару и црног 13. новембра, почињу да слушају.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.