ФИЛОЗОФ БЕЗ УВЕРЕЊА: Како је заштитник босанских муслимана постао исламофоб

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/Ројтерс

Фото: Политика/Ројтерс

„Француска је на путу да се распадне”, речи су филозофа Алена Финкелкрота који последњих месеци неуморно упозорава сународнике на опасност коју ислам и мултикултурализам доносе за француско и европско друштво. Недавно изабрани члан Француске академије вајка се што га, попут других који говоре о исламској опасности, осуђују као “наследника десничара”.

Деведесетих година прошлог века Финкелкрот је спадао у групу „бораца за босанску ствар”, односно за сецесију Словеније и Хрватске, а посебно се истицао као апологета Алојзија Степинца. Био је у групи француских интелектуалаца који су безрезервно изабрали страну у сукобу у бившој Југославији и који су кривца за рат видели искључиво на српској страни. Ни он ни Бернар Анри Леви нису налазили ништа спорно у политичком исламу Алије Изетбеговића, лидера босанских муслимана који је давно пре рата тврдио да “не може бити мира између исламске вере и неисламских друштвених и политичких институција”. Последњих година, а посебно после прошлогодишњих терористичких напада у Француској, Финкелкрот је постао један од најгласнијих у указивању на опасности које у Европу доноси радикални ислам.

Мало је кога у Европи и свету деведесетих година претерано бринуло деловање муџахедина и одсецање српских глава и други злочини које је починио одред Ел Муџахид – први Ал Каидин одред у Европи. Још мање су имали разумевања за забринутост српског народа што је лидер најбројнијег народа у БиХ уједно и творац „Исламске декларације”, капиталног дела у ком се заговара шеријат, као и стварање јединствене исламске државе.

„Срби не употребљавају чак ни нацистичке еуфемизме, не говоре недвосмислено о неком ’коначном чишћењу’, него с картама на столу отворено говоре о четничком чишћењу. Тачно је да је нацистичко ’коначно решење’ еуфемизам, али такво је и четничко чишћење јер и њему је сврха да језички сакрије врсту злочина коју је требало прикрити и коначно решење”, део је Финкелкротовог виђења рата у бившој Југославији.

Данас упозорава на то како је „џихад обавеза коју је у наслеђе муслиманима оставио Мухамед. Џихад није, као што то неки говоре унутрашња борба, него оружана борба у сврху одбране и ширења ислама”.

Овај француски филозоф сматра да је сценарио о исламизацији Европе из романа „Покоравање” Мишела Уелбека могућ, па тако каже: „Уместо мирне и складне интеграције ислама у Француску цивилизацију, сведоци смо исламизације неких квартова.”

Емир Кустурица: „Све што је написао јесте лаж. За ’Андерграунд’ је тако рекао да је то американизована рокенрол верзија српске пропаганде, што само говори како је морао да смишља такве језичке акробације за пријатеље из Босне, лажне представнике секуларних босанских муслимана”

Он сматра да је, ако се жели постићи интеграција муслимана у Европи, неопходно зауставити миграционе токове.

„Видели смо да се муслимани тамо где су већина не интегришу, и долази до појаве такозване обрнуте асимилације. Морамо се ослободити мултикултуралне идеологије коју смо прихватили.”

Занимљиво је да Мишел Уелбек, чију фикцију исламизације Европе из „Покоравања” Финкелкрот сматра могућом, говори о западној декаденцији и пропасти вредности кроз лик интелектуалца из Париза, који зарад властитог комфора пристаје и на прелазак на ислам. Финкелкрот је ратних година у медијима неретко оптуживао српску страну, а илустрација његових ставова огледа се између осталог и у томе што је извређао филм „Андерграунд” Емира Кустурице, оптужујући режисера за српску националистичку пропаганду, иако је накнадно признао да филм није ни погледао.

Након наговарања да из моралних побуда ипак погледа филм то је и урадио да би потом рекао како је био у праву за све што је изговорио.

„Све што је написао јесте лаж. За ’Андерграунд’ је тако рекао да је то американизована рокенрол верзија српске пропаганде, што само говори како је морао да смишља такве језичке акробације за пријатеље из Босне, лажне представнике секуларних босанских муслимана. То што је он сада исламофоб, а раније је био за босанске муслимане, код којих се – као што видимо – одомаћила братија која регрутује војнике Идила, само сведочи о томе да је он своја мишљења мењао у складу са новим политичким ветровима, а никако из уверења, јер је он човек без уверења”, каже за „Политику” Емир Кустурица.

Јово Бакић са Филозофског факултета у Београду бавио се стереотипима о Србима у јавности појединих западних цивилизација, па је издвојио и Финкелкротов текст из „Монда” из 25. априла 1993. под насловом „Кривица да или не?” у ком се могло наћи и ово:

„Да ли смо сада схватили да уколико осуђујемо све национализме без разлике тада агресора проглашавамо невиним? Да будемо прецизнији, ми тиме ослобађамо кривице оне који су јуче систематски уништавали Вуковар, а данас у служби исте државе, исте страховладе, хапсе цивиле у Босни, наређују им да скину панталоне и убијају обрезане”, писао је он. Ипак у зборнику радова са научне конференције са међународним учешћем под називом „Узроци и превенција исламофобије” чији је издавач Исламски педагошки факултет из Зенице, Финкелкрот је у контексту исламофобије сврстан међу оне који ислам сматрају деструктивним, антимодерним и неприлагодљивим.

Политика, Младен Кременовић

Тагови: , , , , , , , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.