Ексклузивно за ИСКРУ, Горан Лазовић и Њ.С. Арам Први, патријарх јерменски, католикос Великог Киликијског Дома: Постали смо грађани глобалног села!

ИСКРА на Фејсбуку

Њему се верује, народ га воли и поштује, чак и политичари од њега траже савет.

Први пут говори за српске новине.

Харизматичан и одмерен.

Кад није на путу, сања о путовањима.

И најрадије одлази тамо где је народ у невољи.

Помаже и брине, а светске лидере збуњује познавањем правде.

 

 

Лазовић:

 

Благословите, Ваша Светости: преносим Вам поздраве из Србије, наша два народа су по страдању слична, слутим да знате колико Срби воле и поштују Јермене? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Опште вредности, традиција и тежње су окарактерисали историје наша два народа. Они су често искусили прогон, угњетавање и геноцид. Ове сличности су изазов наше две земље да сарађују и развију заједничке ставове у вези са питањима кризе са којима се суочава свет данас.

 

 

Лазовић:

Јесте ли познавали нашег светог блаженопочившег Патријарха Павла? 

 

Њ.С.Арам Први:
Познавао сам  патријарха Павла, имао сам кратак сусрет са њим. Он је био Божији човек у сваком смислу те речи; човек предан правди, миру и помирењу. Сигуран сам да ће сећање на њега остати  као жива успомена вашег народа.

 

Лазовић:

 

Рођени сте у Бејруту, и Ви сте “прва глава“ Великог Дома Киликијског која је из Либана. У Србији кажу – најтеже је бити свештеник тамо где си рођен. Како је Вама овде, разумеју ли вас боље своји или туђи? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Либан је земља мноштва заједница. Људи различитих религија, вероисповести, култура и традиција живе заједно. Ово је специфичан идентитет Либана. Јерменска заједница је једна од главних заједница Либана. У Либану радимо на очувању нашег верског, културног и етничког идентитета. Либан је мост између Истока и Запада – његова интеракција између Истока и Запада. У ствари, ја сам први католикос рођен у Либану. Поред Либана, Јерменија, као домовина мојих предака, увек је била присутна у мојим мислима, представљајући и сам живот.

 

 

 

Лазовић:

 

Говорите четири језика, а једна јереванска књижевница ми је рекла да најбоље владате језиком душе. Врло сте харизматични и поштовани, вама се верује, и уз све, кажу – то је човек који је заљубљен у свој народ. Шта данас значи бити Јерменин у Бејруту, а шта у Јеревану? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Бити Јерменин у Либану и бити Јерменин у Јерменији, по мом мишљењу јесте и мора бити исто. Важно је направити разлику између: бити држављанин своје земље  ван граница и бити грађанин своје земље, док живиш у њој. Ове две ствари не би требало да буде у сукобу; оне треба да ојачају и обогате једна другу.  Желим да вам кажем да смо у овом глобализованом свету, сви  постали грађани нечега што  се зове  – глобално село. Једно од круцијелних питања савременог друштва је питање само-разумевања, односно постојања идентитета. По мом мишљењу, чврсто се  мора остати везан за његове/њене корене, а у исто време треба остати отворен и за „друге“.  То питање „друго“, је још један проблем са којим се савремено друштво суочава. У прошлости, религија и култура постају етничка база и ограда око народа да га заштити од  тог „другог“, како би се сачувао национални идентитет. Данас, живимо у свету у коме ограде, границе или зидови више не постоје.  Питање је како би требало сачувати свој идентитет? Држање удаљености од „других“ није могуће, јер тај „други“ је мој комшија, мој партнер, мој пријатељ, па чак и члан моје породице. Ту је проблем, јер је и то још један изазов.

 

 

Лазовић:

 

Били сте на страни народа и када је он изашао на улице, мислим на онај велики протест против поскупљења струје у Јерменији. Како сада комуницирате са председником јерменске државе? 

 

Њ.С.Арам Први:
Као што сам рекао, Јерменија је домовина свих Јермена. Имамо  дијаспору раширену по целом свету. Ми смо један народ који живи у две различите средине, суочава се са другачијим геополитички реалностима, забринутостима и приоритетима. Сматрам  да је сарадња са јерменском дијаспором од пресудног значаја. Јачање Јерменије и организовање њене економије и јачање њених дипломатских односа, треба да остану приоритет за дијаспору. По мом мишљењу, дијаспора не би требало да се инволвира у унутрашње послове Јермемнске државе. Али, верујем да она треба да има важну реч у вези са питањима и изазовима   пан-јерменске природе.

Лазовић:

 

Умете ли да се наљутите? За вас говоре да сте светски човек, вероватно због честих путовања и сусрета са високим званичницима. Сретали сте се и са Папом, и са Башаром ал Садатом, и у његовој разрушеној земљи провели један Божић, ако се не варам…. Како Вас они гледају док им причате о јерменском страдању? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Кроз ваша питања додирнули сте низ значајних тема. Имам унутрашњу патњу када видим ситуацију, приступ, став који рађају неправду и стварају грех. Ја сам увек био човек јасних идеја, са чврстим позицијама, без, наравно, прикривеног значаја, кроз умереност и компромис. Због своје одговорности у екуменском покрету, а посебно као модератор централног и извршних одбора Светског савета цркава (што је највиши положај у овој глобалној хришћанској организацији), имао сам прилику да сретнем неколико државних и верских лидера у различитим деловима света. У  разговорима сам дотакао питања везана за савремено друштво, наравно укључујући и јерменска питања. Недавно сам имао приватни састанак са Његовом Светости, папом Фрањом. Разговарали смо о актуелној ситуацији и положају хришћана на Блиском истоку  као и о  одређивању заједничког дана за  обележавање Ускрса.

Како сте већ поменули, на мом путу у Алепо, где сам био на прослави Божића са нашим људима, срео  сам се  са председником Сирије. Поделио сам са њим своје бриге и очекивања у вези са  актуелном ситуацијом у Сирији и истакао неопходност ангажовања Сирије у процесу демократизације и националног јединства.

 

Лазовић:

Поред милион и по убијених Јермена, Турци су уништили и око 3000 јерменских цркава и манастира. И опет говоре – то није био геноцид? 

 

Њ.С.Арам Први:

 
Геноцид над  Јерменима је историјска чињеница. Никакав бојкот и став Турске не могу да избришу геноцид са страница  јерменске историје. У ствари, порицање геноцида и одбијање истине је други геноцид. На  међународној  конференцији религија, у одговору на питање да ли Јеванђеље каже да опростимо нашим непријатељима, рекао сам:  “ то је тачно, када  непријатељ прихвата свој грех, а праштање је одговор на исповест“. Ово је хришћански начин. Верујем у усаглашавање ставова народа који су имали крваве историје, али и да помирења треба да се одвијају на основу људских права и правде.

 

 

 

Лазовић:

Да се, не дај Боже, сретнете са Ердоганом, шта бисте га прво питали? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Сећам се једном је високи турски државни функционер био у посети верском лидеру. Овај други је хтео да зна да ли имам неку поруку коју  може да пренесе  турском лидеру. Мој одговор је био следећи: „Ако бисте поставили исто питање било ком јерменском бићу на овој планети, добићете исти одговор: признавање геноцида над Јерменима и репарација“.

 

Лазовић:

У Анкари се дуго говорило о једном интервјуу који сте отказали турским новинарима. О чему се ради? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Пре неколико година, познати турски ТВ канал (не сећам се имена), замолио ме је за интервју о питањима са којима се суочава савремени свет. Особа која је требало да ради интервју са мном (опет  се не сећам његовог имена) је веома позната особа. Два пута сам одбио тај интервју. Рекао сам: „Ако сте спремни да преко ТВ канала признате и прихватите чињеницу  да су ваши преци  починили злочин против мојих предака, и као народ и као држава, онда сам спреман на интервју са вама“. До данас нисам добио никакав одговор на мој предлог.

 

Лазовић:

 

Ваша Светости, има ли изгледа да се Јерменска апостолска црква и васељенске православне цркве више приближе, и да превазиђу канонске разлике? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Прва подела у цркви догодила се 451. године, са конвенцијом на Халкидонском Сабору. Учење овог Сабора о Христу су одбациле коптска, сиријска, јерменска, индијска и етиопска црква. Током историје, од стране Васељенске патијаршије је направљено неколико покушаја да се поврати јединство између грчких православаца и јерменске цркве. У својим књигама сам детаљније разматрао ова питања. Екуменски покрет је створио атмосферу сарадње и узајамног разумевања међу црквама, укључујући и јерменске и православне цркве. Године 1985. по први пут у историји, формално теолошки дијалог је инициран између православних цркава и цркава које су одбациле Халкидонски Сабор, укључујући и Јерменску цркву. Као архиепископ,  био сам један од иницијатора овог дијалога. У последњих неколико деценија предузети су важни кораци ка јединству Православних Цркава. Морамо наставити овај процес, јер нема већих проблема  од раздвајања православних цркава. Ја сам лично близак васељенском патријарху и осталим патријарсима. Заједно смо радили, посебно у екуменском покрету.

 

Лазовић:

 

Какво је сад стање у Јерменској апостолској цркви, да ли је она ојачала откако је Јерменија добила независност? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Након обнове независности Јерменије, Јерменска црква је у току реорганизације. Верујем да нову динамику треба посветити хришћанском образовању, кроз друштвене акције, чији је циљ продубљивање хришћанских вредности и традиција у животу нашег народа.

Лазовић:

Патријарх Московски и све Русије, господин Кирил ваш је блиски друг још од 1980. О чему најрадије разговарате са Њим? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Да, знам Патријарха Кирила још  од 1975. године, када смо још били свештеници. Заједно  смо били у неколико одбора и настављамо наше блиске односе засниване на хришћанској љубави и заједништву.

 

Лазовић:

Какав је однос Великог Дома Киликијског и Руске Православне Цркве? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

За време Совјетског Савеза, из разумљивих разлога, односа између  Јерменског Католикосата Киликије и Руске православне цркве, скоро да није било било. Након пада Совјетског Савеза, односи су постали блискији. Већ 1996.  на позив Патријарха, боравио сам  у званичној посети Руској Цркви.

 

Лазовић:

 

Данас у Русији живи око два милиона Јермена? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Размотрити односе са Русијом и Руском православном црквом, од посебног су значаја за јерменски народ и цркву, углавном из следећих разлога: Русија је велика глобална сила, Руска православна црква је један од важних православних цркава и стварно постоје два милиона Јермена који живе у Русији. Специјални односи између Јерменије и Русије морају да се наставе и продубе, суочавајући се заједно са изазовима у  региону.

 

Лазовић:

 

У дијаспори Ваше књиге, Светости, млади Јермени нажалост читају на туђем језику, јер га боље познају и разумеју. Има ли наде да се они врате у матицу, да усреће своју земљу, и шта радити да не забораве ко су? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Као што сам раније поменуо, имамо независну Јерменију  и велику дијаспору. Већина Јермена живи у дијаспори. Дијаспора је наметнута реалност, њено постојање је настало  због геноцида. Очување јерменског идентитета у дијаспори је свакодневна борба, преко цркве, школе и других ефикасних средстава. Залажемо се за очување  основних вредности које обезбеђују и штите јерменски идентит наших грађана  у расејању. Ово није лако, ово је непрекидна борба.

 

Лазовић:

 

После геноцида, преживели Јермени су идући “сиријским путем“ стигли у Либан. Чему се они данас надају? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Како сам  већ рекао, огромна дијаспора Јермена је последица геноцида. Милион и по Јермена је масакрирано и хиљаде јерменских сирочади су нашле уточиште у арапским земљама на Блиском истоку. Турци су убијали Јермене, док су Арапи, хришћани и муслимани, прихватали оне који су преживели геноцид и они данас деле своју домовину са њима.  Г-дин Ердоган, уместо што оптужује неке европске земље, пре свега мора осудити злочин који су организовали и извршили његови преци над Јерменима.  Увек смо били захвални Арапима за њихову подршку у најзначајнијим моментима наше модерне историје.

Лазовић:

 

Докторирали сте у Америци, ја тамо, вероватно, никада нећу отићи. И не жалим, поготово када сам прочитао вашу реченицу – глобализација је велика обмана! Та реч је дошла из те земље, и како је ви тумачите вашим верницима? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Доста сам писао о глобализацији. По мом мишљењу глобализације није нешто везано само за привреду, политику или технологију. То је култура која доминира западним вредностима, култура која једноставно уништава моралне, етичке и духовне вредности свих религија. Ту је опасност. Морамо да идентификујемо позитивне аспекте глобализације и истовремено одбацимо оне елементе глобализације који имају штетне последице на религију и културу.

 

Лазовић:

 

Светости, да не испаднемо грешни, да мало попричамо и о души савременог човека. Има ли је и где је она у овој компјутеризованој ери живљења и преживљавања? 

 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Питање које сте поставили је веома озбиљно и на неки начин критичко. Неко може написати  књигу о овом питању. Подсетићу вас да се, према хришћанској теологији човек састоји  од духа, ума и тела. Они су међусобно повезани. Хришћански приступ је увек био холистички. Хришћанска вера говори о телесном васкрсењу, а не само о васкрсењу  духа. Ове две тачке, које сам кратко дотакао, су својствене за хришћанство.

 

Лазовић:

 

Гледате ли телевизију? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

Напредак у технологији, комуникацијама и информисању је преоријентисао  људе са радија на ТВ, а затим са ТВ на компјутере, а затим на  лаптоп, и-пад, и заправо на мобилне телефоне. Цео свет је у овој малој машини. Питам се колико људи данас гледа телевизију, али верујем да 99% ако не и 100% становништва света користи мобилне телефоне. Након мобилних телефона,  шта је следеће? Не знам. Надам се да ће човечанство  бити у стању да држи корак са брзином напредовања технологије.

 

Лазовић:

 

Какво пролеће очекујете ове године, Светости, на нашим екранима сам гледао како амерички тенкови прилазе руским границама, биће изгледа доста кише? 

 

Њ.С.Арам Први:

 

 

Свет се заправо суочава с једне стране, са озбиљним покушајима за помирење, а са друге стране,  изложен је новим сукобима и ратовима. Ово је дилема са којом се суочавамо  данас.  У таквом свету, религија је позвана да игра главну улогу миротворца, да буде промотер правде и помирења. Религија треба да буде део правде, не неправда, мира, а не насиља. И злоупотреба религије је грех против Бога.

 

Лазовић:

 

Хвала Вам на предусретљивости и нека Вас Бог чува. Шта бисте поручили мом народу?

 

Њ.С.Арам Први:

 

Као што сам рекао на почетку нашег дијалога, јерменски народ има много тога заједничког са српским народом. Знам колико сте пропатили. У духу својих горких искустава, ви сте не само  преживели, ви сте у процесу реорганизације као нација и држава. У овом свету религије, нације и културе треба да живе заједно у миру, прихватању и међусобном уважавању. Поштовање људских права и дух умерености би требало да обележе заједнички живот и сарадњу. Ово је велики изазов пред нама; и морамо се озбиљно и одговорно суочи са  свим овим изазовима.

 

Превод: Снежана Ковачевич

Велику помоћ у организацији овог интервјуа пружио нам је Бабкен Симоњан, почасни конзул Србије у Јерменији, на чему му захваљујемо.

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.