ЦРНА ГОРА: Како до држављанства- имају га Шинаватра, Ротшилд…

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

„Најконтраверзнији примјери који су привукли негативну пажњу су дођела почасних држављанстава Таксину Шинаватри, тајландском премијеру који је био осуђен за корупцију у матичној држави, као и Мохамеду Дахлану, бившем палестинском министру безбједности који је оптужен за милионску превару и кршења људских права“.

У Црној Гори су, од 2008. до јула ове године, додијељена су 203 почасна држављанства, од чега 195 на приједлог премијера, показала је анализа Центра за грађанско образовање.

„Цијенимо да црногорска јавност треба да зна која су лица стекла црногорско држављанство на основу посебних заслуга, као и на основу којих тачно заслуга“, казала је Копривица на конференцији за новинаре.

Почасна држављанства Црне Горе додијељена су и за фудбалера Савељића и за породицу Капичић док су, како су навели, највише пажње изазвали примјери дођела почасних држављанстава по економском основу Питеру Манку, главном инвеститору Порто Монтенегро пројекта, Натаниелу Ротшилду, који такође има уђела у тој инвестицији, као и Петросу Статису, власнику неколико фирми у Црној Гори које имају своје развијене послове у области туризма, медија и случно.

„Најконтраверзнији примјери који су привукли негативну пажњу су додјела почасних држављанстава Таксину Шинаватри, тајландском премијеру који је био осуђен за корупцију у матичној држави, као и Мохамеду Дахлану, бившем палестинском министру безбједности који је оптужен за милионску превару и кршења људских права“, наводи се у анализи ЦГО.

Оцјењује се да се, у значајном броју особа које су добиле почасна држављанства, ради о јавности непознатим лицима, без јасног образложења и јавног објављивања предлога и коначних одлука

„Ово отвара широк простор за индиције да се злоупотребљава овај институт, јер нема убједљивог разлога да се заинтересована јавност не упозна са разлозима који неко лице чине лицем од посебног значаја и интереса за Црну Гору“, упозорили су из ЦГО.

У закључцима анализе наводи се да процес давања почасних држављанстава има дискрециони карактер, нетранспарентан је, недовољно регулисан и подложан злоупотребама.

„Злупотреба давања почасних држављанстава је дискриминација јер нарушава институт држављанства и обесмишљава бројне забране и ограничења Закона о држављанству“, сматрају у ЦГО.

Према њиховим ријечима, економски интереси који наводно стоје иза неких држављанстава нијесу допринијели изградњи кредибилитета црногорских институција, нити је видљива корист за јавни интерес.

Они су оцијенили да се не треба руководити регионалним искуствима, јер су и те праксе нетранспарентне, наводећи као примјер праксу Србије и Хрватске.

„Али то не треба да буде препрека Црној Гори да утврду пуну доступност јавности ових података као законску обавезу“, сматрају у ЦГО.

Према њиховим ријечима, треба детаљно прописати садржај рјешења којима се неко прима у почасно држављанство и преиспитати цјелокупни нормативни основ, али и установљену праксу стицања, као и губљења црногорског држављанства

Из ЦГО препоручују и да треба увести обавезу безбједоносне провјере код “економског држављанства“.

„Посебно у дијелу провјере евентуалног постојања међународних потјерница у вези са инвеститорима процијењеним да су од посебног привредног и економског интереса за Црну Гору“, закључује се у анализи те НВО.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.