ВУЛИН У ЈАДОВНУ: Следите пример премијера Србије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Код Шаранове јаме у Јадовну данас је одржан православни и јеврејски помен жртвама Независне државе Хрватске из 1941. године, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин поручио је да живима треба мир, али да „не може исти венац бити у Блајбургу и у Јасеновцу“.

Он је нагласио да не треба мирити мртве, јер се не могу помирити џелат и жртве и да иста рука не може да положи венац на гроб јасеновачког детета и оног ко је Јасеновцем и Јадовном командовао.

Вулин је нагласио да тражи мир, као што Србија тражи и нуди мир и, према његовим речима, хоће да буде најбољи комшија, најбољи пријатељ и најпоузданији партнер.

„И када председник српске владе понуди руку и прилику да се немо, у тишини, са пијететом и поштовањем поклони свакој жртви, онда се према таквом гесту треба односити са поштовањем и пијететом. Камо среће да се крене таквим примером, па да свако погне главу пред жртвом оног другог и ето мира међу живима. Ето векова мира“, поручио је Вулин.

Према његовом мишљењу, тако се постаје државник и тако се разликују мали политичари од великих државника.

Вулин се захвалио представницима хрватске државе што су присутни у Јадовну јер, како је навео, верује да заједно са њим деле стид и бригу што не зна шта да каже.

„Шта да кажем ромској браћи што на стадионима гледам кукасте крстове, шта да кажем јеврејској браћи што гледам како заставе Израела горе, шта да кажем побијеној деци у Шарановој јами, ако препознају, чују кроз завесу од 74 године исту песму, са тргова најлепших градова ‘Јасеновац и Градишка Стара’, шта да им кажем ако препознају иста имена и исте песме које су их у јаму бацале“, рекао је Вулин.

Он се запитао који је то пут и живот који је викара усташке војске Алојзија Степинца препоручио за свеца јер, како је рекао, ако јесте, шта је онда са душама покланих у Јадовну, са душама побијених у Јасеновцу.

„Шта да кажем сени Дијане Будисављевић, мајци 15.000 српске и јеврејске деце, шта њој да кажем, што њу не посветите? Нема Србина који јој не би икону пољубио и свећу запалио. Шта да кажем ако је живот викара усташке војске препорука за небо, где је онда пут оних које је та војска у јаме побацала“, запитао је српски министар рада.

Министар културе Хрватске Берислав Шипуш рекао је да је Јадовно на Велебиту једно од најтрагичнијих места хрватске модерне историје, најтрагичније по све, али и по Хрвате, по оно што мисле о себи, не зато што су ту трпели зло, већ зато што га је ту неко чинио у њихово име.

„Логор Јадовно, логор брзе и сигурне смрти, настао је овде тог трагичног лета 1941. године и у име националне и расне чистоће неки су овде масовно убијали Србе, Јевреје, хрватске грађане и друге националности. Ово је место где никакав ревизионизам није могућ, јер чињенице људске смрти, људских костију које су испод наших ногу, сувише су неумољиве“, нагласио је Шипуш и додао:

„Задатак Владе Хрватске и свих присутних је да се они, који су испод нас, не забораве и да се не допусти да злочин и злочинци надвладају“.

Према његовим речима, једино је на тај начин могуће очувати заједничку садашњост и заједничку будућност.

„Нека је вечна слава жртвама логора Јадовно“, поручио је Шипуш.

Председник Српског народног већа Милорад Пуповац навео је да је пре 74 године, у врлети Велебита и у тишини његових безданих јама, као и на каменој голети острва Пага, непуна два месеца са свих простора НДХ доведено и побијено на десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

„Али, нису у питању бројке, као што нас данас желе уверити да јесу. И као што данас целокупну расправу о страхотама ‘ендехазије’ желе да претворе у расправу о бројкама, а не о идеји и злочинима почињеним у име те идеје“, рекао је Пуповац.

На помену су говорили и председник Координације јеврејских општина у Хрватској Огњн Краус и Јован Вејиновић из Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске.

Дану сећања на Јадовно присуствовао је велики број поклоника и потомака жртава, а високе државне и верске делегације положиле су венце на споменик жртвама на Шарановој јами, који је обновљен 2011. године.

Само дан након проглашења НДХ, усташе почињу да хапсе Србе из Госпића и околине и тадашње њихово Министарство унутрашњих послова са Андријом Артуковићем на челу у велебитској забити и на острву Пагу оснива комплескс логора „Јадовно“.

До сада је у том комплексу, на основу архивских докумената и сведочења познавалаца, установљено постојање 32 бездане јаме, стратишта Срба и Јевреја- „бездануше“.

Према дугогодишњем архивару у Карловцу Ђури Затезалу, од 11. априла до 21. августа 1941., у Јадовно је доведено 42.246 мушкараца, жена и деце. Од отварања логора до 24. јуна, прва 74 дана постојања, убијено је 13.346 људи, просечно 180 дневно, а у наставку, до затварања логора 21. августа, у само 58 дана убијено је 28.900 заточеника, просечно 498 на дан.

Комплекс логора Јадовно затворили су Италијани између 15. и 21. августа 1941., страхујући од устанка прогоњених Срба, а за собом су оставили обиље докумената и фотографија који говоре о језивим призорима мртвих мушкараца, лешева жена са децом увезаних жицом.

Новости, Taнјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.