„ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ“: Приштина формира војску на кадровима злочиначке ОВК

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Новости, Танјуг

Косовске безбедносне снаге, које привремене приштинске власти покушавају, мимо устава, да трансформишу у војску, „наследник“ су косовског заштитног корпуса ,формације која је настала, 10 година раније, демилитаризацијом припадника тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Први командант заштитног корпуса био је Агим Чеку, наследио га је касније Сулејман Сељими, који је тренутно у затвору због злочина почињеног током рата, а Чеку је под оптужницом због злоупотреба са списковима ветерана ОВК, којима се исплаћује ратна пензија од пре пар месеци.

Косовски заштитни корпуси, чинили су припадници ОВК, на албанском УЧК. терорристичке формације која је основана 1994., а први пут се у јавности појавила 1996. са циљем да се оружаном борбом домогну косовске независности.

Оснивач и вођа терористичке ОВК био је Адем Јашари, а у после његове смртри(1998) у фебруару наредне године основан је главништаб ове паравојске на чијем челу је био Сулејман Сељими,кога је убрзо наследио Агим Чеку, иначе, сада заменик министра КБС.

Политички лидер ове терористичке организације био је Хашим Тачи, коме је ратни надимак Змија, сада косовски председник.

Међу бившим вођама тероритичке ОВК је и актуелни премијер Рамуш Харадинај, против којег је Хашки трибунал подизао две оптужнице за ратне злочине над Србима, али је у оба случаја суд донео ослобађајуће пресуде због недостатка доказа.

Списак злодела које су ОВК припадници починили на Косову и Метохији против српског становништва је огроман, а актери тих дела су и дан-данас, не само слободни, већ и на високим позицијама у косовској власти.

Према подацима МУП-а Србије, у више од 1.800 оружаних напада јединица и „тројки“ ОВК током деведесетих убијено је 364, а рањено 605 особа.

Окружни суд у Приштини је 11. јула 1997. године Тачија прогласио кривим и у одсуству осудио на 10 година затвора. По тој пресуди, Тачи је на подручју Србије формирао непријатељско терористичко удружење, као део ОВК.

Суд је утврдио да је Тачи био међу организаторима напада на објекте, возила и припаднике полиције, војске и избегличке кампове 1993. године на подручју Глоговца, у којима су убијена четири и рањена три полицајца, док је покушано убиство још 16 људи. Међународна потерница за Тачијем је у тајности укинута, а да никада није обелодањено зашто и на чији захтев.

Тачи се нашао и у књизи бивше главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте „Лов: Ја и ратни злочинци“ у којој је она обелоданила да је више од 300 Срба и мањи број Албанаца, које је заробила или отела ОВК, одведено на север Албаније, где су убијани ради трговине органима.

Специјални суд формиран за случајеве ратних злочина које су починили некадашњи припадници тзв. ОВК до сада није подигао ниједну оптужницу, а косовски медији су често шпекулисали да би се на тим оптужницама могли наћи, осим Тачија, који се сматра једним од најзаслужнијих за формирање ОВК и командант Дреничке групе, могао наћи и Харадинај, који је био командант Дукађини групе.

Харадинај је обуку 1996. године завршио у Албанији и учествовао је у стварању терористичких база у градовима Кукс (Кукеш) на северу Албаније и Тропоја. На Космет је ушао илегално, а трајно се вратио средином 1997. године, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије.

У априлу 1998. године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица „Црни орлови“ у оквиру ОВК, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњичком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. године на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

Назим Ајети је командовао групом „Црвена рука“ и био је задужен за чишћење Подујева од Срба. Осуђен је на седам година затвора. Учествовао је са братом Авнијем у формирању Ослободилачке војске Бујановац, Прешево Медвеђа и на душу му се ставља паљење, протеривање и силовање грађана српске националности.

Хусини Ахмети из 141. бригаде ОВК био је од 1998. задужен за територију Косовске Митровице. Окривљен је за више десетина киднаповања Срба која ни до данас нису пронађени.

Актуелни министар Косовских снага безбедности, Рустем Бериша, организовао је и управљао затворима на територији Ораховца и Призрена. Учествовао је у нападу на караулу ВЈ на Кошарама, а према сведоцима 1999. године лично је ликвидирао неколико српских војника, због чега га је прошле године Виши суд у Нишу осудио због тероризма, тачније због убиства српских војника на Кошарама 1998.

Саљи Бериша је био задужен за обуку ОВК терориста у камповима у Албанији, а затим и на Косову. Сматра се да је директно по наређењу Хашима Тачија убио Екрема Реџу – команданта „Дринија“, који је убијен испред своје куће под мистериозним околностима у мају 2000. године. У време рата био је задужен за зону Паштрик. Под својом командом имао је више од 10.000 војника.

ОВК има фејсбук страницу која се редовно актуелизује.

Новости, Танјуг

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.