УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉЕ: Михалков званично постаје почасни грађанин Београда

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

Руском редитељу Никити Михалкову ће данас у Београду бити уручена Повеља почасног грађанина српске престонице.

Скупштина града је 25. фебруара усвојила одлуку којом су Михалков, аустријски писац Петер Хандке и норвешки политичар Торвалд Столтенберг изабрани за почасне грађане Београда.

До сада је додељено 27 Повеља почасног грађанина Београда, а последњи коме је то признање уручено је премијер Кине Ли Кећјанг, који је у децембру боравио у Београду.

Звање Почасни грађанин Београда уведено је 19. јула 1954. године.

Оно се додељивало све до 1985. године, високим страним државницима, који су били у посети Југославији, а поново је уведено 2006. године.

Наиме, Народни одбор града Београда је, на седници 19. октобра 1945. године донео Одлуку да се прво звање Почасног грађанина Београда заједнички додели маршалу Совјетског Савеза Фјодору Ивановичу Толбухину, генерал-пуковнику и народном хероју Пеку Дапчевићу и генералу совјетске армије Владимиру Ивановичу Жданову.

У протоколу Града Београда нема писаних информација да ли је уприличено и уручење повеље тим лауреатима.

Доживотни председник СФР Југославије Јосип Броз Тито је то признање добио 25. маја 1947. године, док је био на позицији председника ФНРЈ.

Признање му је додељено на Дан младости који се традиционално обележавао као његов родјендан.

За почасне грађане проглашени су потом и цар Етиопије Хајле Селасије, први премијер Индије Џавахарлал Нехру, председник Египта Гамал Абдел Насер, краљ Камбоџе Нородом Сиханук, председник Президијума Врховног совјета С С СР Леонид Брежњев, председник НДР Алжир Ахмед Бен Бела и председник Туниса Хабиб Бургиба.

Звање Почасни грађанин Београда понели су и други премијер Индије Лал Бахадур Шастри, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој Едвард Кардељ, председник Замбије Кенет Давуд Каунда, председник Уједињене радничке партије Пољске Едвард Гјерек, председник НР Румуније Николај Чаушеску и премијер НР Кине Хуа Гуофенг.

Међу државницима који су понели звање Почасни грађанин Београда су и кувајтски емир Џабир ел Ахмед ел Сабах, председник Француске Франсоа Митеран, председник ДНР Кореје Ким Ил Сунг, председник НР Кине Ли Сјенњен, председник Мексика Мигел де ла Мадрид, председник Танзаније Џулијус Њерере и председник Јужноафричке Републике Нелсон Мандела.

Звање Почасни грађанин Београда припало је и министру спољних послова Шпаније Мигелу Анхел Моратиносу и амбасадори Јапана у Србији Тадаши Нагаиу.

Титула Почасног грађанина поново је уведена 2006. године, Одлуком о звању почасни грађанин Београда.

Према тој Одлуци, звање Почасни грађанин Београда може се доделити грађанину Србије, као и страном држављанину, државнику и функционеру међународне организације и удружења, НВО и других облика деловања цивилног сектора, државног органа или органа јединице локалне самоуправе и истакнутој јавној личности и другом појединцу.

Звање се додељује особи која је својим радом, научним, уметничким, политичким, хуманитарним и другим облицима деловања, допринела развоју и угледу Београда, остваривању и развоју демократије у Србији или у свету, очувању мира и напретку човечанства.

О додели звања Почасни грађанин Београда одлучује Скупштина града, на предлог Градског већа или најмање 20 одборника.

Особи којој је додељено звање Почасни грађанин Београда уручује се повеља са грбом града Београда, а изглед повеље утврђује организациона јединица Градске управе надлежна за послове протокола, уз сагласност градоначелника.

Повеља се уручује на свечаној седници Скупштине града, у време обележавања и прослављања Дана Београда, а страном држављанину се може уручити и у току године, приликом његовог боравка у Београду.

Носиоци наведене титуле не стичу никаква посебна права нити обавезе.

Повељу уручује градоначелник Београда.

Блиц

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.