СEЋАЊЕ НА ЈУНАКА: Чамџија освојио Београд

ИСКРА на Фејсбуку

Barajevo

У Великом Борку одата je почаст капетану Милисаву, неправедно заборављеном јунаку Првог српског устанка. Песма устаничког хероја са освојеног топа 1806. године означила je повратак Срба у престоницу.

Песма устаничког капетана Милисава Чамџије са освојеног турског топа који је бранио Стамбол капију, у зору на дан Светог Андреје Првозваног 1806, означила је повратак Срба у своју престоницу Београд после неколико векова. Тек данас је у Великом Борку, родном месту српског командоса из 19. века, први пут после Другог светског рата одржан парстос и одата почаст овом заборављеном хероју.
Свечаност су иницирали извиђачи одреда „Свети Сава“, Чамџићи, потомци јунака који је погинуо пре тачно два века у Другом српском устанку ослобађајући Палеж, данашњи Обреновац. Придружили су се и мештани и општина Барајево, којој Борак припада, као и представници Речне полиције, који Чамџију сматрају својим претходником.

Данас је мало познато да је Чамџијин подвиг освајања турског топа који је бранио палисаде био пресудан за ослобађање Београда. Наиме, устаници су још од 1804. успоставили опсаду око снажно утврђеног града који је бранила османска посада са 300 топова. Ни у јесен 1806. вожд се није усуђивао да јуриша на град са само 40 топова, а хладноћа и слабо снабдевање ломили су морал устаника.

Кнез Сима Марковић, из Великог Борка, код кога је Милисав био капетан, војвода Васа Чарапић, Змај од Авале, Узун Мирко Апостоловић и Конда Бимбаша су преломили и самостално кренули у одлучну битку. Чамџија се заклео да ће први ући у варош. На дан Светог Андреја, одлучни устаници су кренули на градске бедеме, али се група која је јуришала на најутврђенију Стамбол капију поколебала кад је смртно рањен војвода Васа Чарапић. Преокрет је донела громогласна песма Чамџије који је освојио и зајахао турски топ: „Хеј браћо Срби, крила соколова к мени, к мени, ја сам на јендеку!“

Чарапић, Змај од Авале је изустио: „Не бојте се. Ено пева Чамџија“, а позив Чамџиј зачуо је и Карађорђе на Ташмајдану и, по сведочењу свог посилног, повикао: „Е, сверова Милосав, по души га. Јуриш, јунаци, и ми да не будемо последњи.“

МЕМОРИЈАЛ У БОРКУ

Чамџија је после погибије сахрањен, по последњој жељи, под скромним каменим спомеником поред брата Иванка, у родном Великом Борку. Иницијативни одбор састављен од мештана овог београдског села које предводи Драгослав Јовичић Уча, Извиђачки одред „Свети Сава“ и потомци најавили су да ће, поред њега, до следећег године ту подићи мали меморијални центар.

vostok.rs, Новости, Борис Субашић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.