САНУ: Ко је на листи кандидата за нове чланове?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Књижевници Милован Витезовић, Мирослав Јосић Вишњић и Борислав Радовић само су неки од кандидата за нове чланове Српске академије наука и уметности, сазнају „Новости“. На списку оних који ће ући у трку за чланство у најугледнијој научној и уметничкој институцији нашли су се и социолог проф. др Слободан Антонић и филозоф и бивши саветник председника државе проф. др Леон Којен. Предложен је и правник, проф. др Владимир Водинелић.

Разна струковна и уметничка удружења, универзитети, факултети и друге институције које имају право предлагања послали су у Академију више од 50 кандидатура. Рок за пријављивање истекао је првог фебруара, али процедура још није завршена. Да ли су пријаве исправне, процењује изборна комисија. Следећи корак биће седнице одбора, где ће се одлучивати који од предложених кандидата ће да добије подршку и чије име ће бити на гласачком листићу на изборној скупштини, која се одржава једном у три године и која је заказана за новембар. Осим кандидата које предлажу институције, потенцијалне чланове могу да предложе и академици и матична одељења САНУ.

Да би доспели до велике, изборне скупштине, кандидати предложени изван Академије морају да добију натполовичну већину, а они које су предложили академици чак две трећине гласова одељења.

Из појединих области ниједан кандидат није предложен изван Академије. Највише такмаца и ове године биће међу лекарима. Разна лекарска удружења и факултети послали су пријаве чак 30 потенцијалних чланова САНУ. Да би се о њима гласало, потребно је да их подржи више од половине актуелних чланова Одељења медицинских наука.

Одељење друштвених наука, на јучерашњој седници, предложило је четири кандидата, међу којима су професори Којен и Антонијевић. Друштво филозофа предложило је, између осталих и проф. др Милоша Арсенијевића, декана Филозофског факултета Универзитета у Београду. На списку предлога који су стигли у зграду у Кнез Михаиловој је и један свештеник – проф. др Димитрије Калезић, бивши декан Православног богословског факултета у Београду. Међу званичним кандидатима могли би да се нађу и Слободан Дивјак, демограф проф. др Бранислав Ђурђев, математичар др Ђорђе Кадијевић…

На одељење језика и књижевности још нису стигле кандидатуре споља, а према речима секретара одељења, академика Предрага Пипера, постоји 17 потенцијалних кандидата одељења из области књижевности, историје књижевности и лингвистике.
– О томе кога ћемо званично предложити за нашег кандидата, одлучићемо на наредној седници, која би требало да буде одржана у марту. До тада нећемо званично откривати имена кандидата – каже академик Пипер за „Новости“.

За највише два месеца требало би да буду финиширани спискови потенцијалних чланова Академије. После тога ће о сваком од кандидата бити написани реферати. То ће моћи да виде сви чланови и на основу научне и уметничке биографије се одлуче ко је заслужио да пређе праг најугледније научне и уметничке институције у држави.

Паралелно са трком за дописне чланове, водиће се и она за улазак дописних у редовно чланство САНУ. Ни овај изборни списак још није финиширан, а у ходницима Академије могу се чути приче о „трговању подршкама“ по принципу „подржаћу твог кандидата за дописног, ако ти подржиш мене за редовног“ и обратно.

Новости

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.